Konačno je i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) potvrdila ono o čemu svetski mediji, pa i Srpski telegraf, danima pišu: novi omikron soj koronavirusa neuporedivo je blaži od prethodnih poput delta i delta plus soja.To bi, kako je juče slikovito objasnio jedan od lekara iz kriznog štaba, praktično značilo da će na proleće konačno pasti maske. Mislio je, naravno, da bismo u dogledno vreme mogli u potpunosti da se vratimo normalnom životu.
Nema dokaza
Kako je saopštio SZO, prvi put se oglašavajući na ovaj način otkako se pojavila nova varijanta KOVID-19, prema preliminarnim podacima, omikron soj koronavirusa može da smanji efikasnost vakcina, ali je definitivno manje opasan od delte.
Kon: Tresem se zbog Nove godine
Predrag Kon, epidemiolog i član kriznog štaba, poručio je juče da se trese zbog Nove godine.
– Tresemo se od zabrinutosti zbog Nove godine, vrlo sam skeptičan. Nova godina je ogroman izazov. Svi volimo da popijemo, olabavimo pažnju i to je trenutak kada virus počinje da se širi – objasnio je Kon zašto je zabrinut.
– Do sada je prikupljen ograničen broj podataka i nema potvrđenih dokaza o tome koliko su vakcine efikasne protiv omikron soja. Na osnovu preliminarnih podataka i značajno izmenjenog profila proteina omikron soja može se pretpostaviti da će biti smanjena efikasnost vakcine. Istovremeno, prvi podaci ukazuju da će novi soj biti manje opasan jer je većina slučajeva bila asimptomatska ili s blagim do eventualno umerenim simptomima – navode iz SZO, uz objašnjenje da još nije jasno s čim je povezano brzo širenje omikrona.
Potvrđujući procene SZO, istraživači univerziteta Oksford objavili su juče laboratorijsku analizu u kojoj se kaže da vakcine protiv KOVID-19 koje se sastoje od dve doze ne stvaraju dovoljno neutralizujućih antitela protiv omikrona. Oni, međutim, tvrde da nema nikakvih dokaza da omikron izaziva teške posledice.
Stižu dva najbolja leka za KOVID-19
Prvi kontigent najnovijih lekova protiv korone stići će u Srbiju ovih dana, izjavila je juče vršilac dužnosti direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić. Ona je naglasila da je to lek koji mora biti primenjen u prvih pet dana bolesti.
– Srbija će dobiti sve potrebne količine lekova molnupiravir i pakslovid – rekla je Sanja Radojević Škodrić i upozorila da ta dva leka nisu namenjena mlađima od 18 godina, trudnicama i dojiljama.
Prema njenim rečima, molnupiravir stiže u toku ovog meseca, i to prvi kontigent od 12.000 doza, posle dve nedelje drugi, a potom će stizati i ostale dogovorene količine ovog leka do 50.000 doza. Kada budu potrošene postojeće količine, kako je navela, biće nabavljene i dodatne.
Naši stručnjaci nisu juče bili previše raspoloženi da komentarišu mogućnost da, već za nekoliko meseci, skinemo maske i vratimo se normalnom životu. Ipak, gotovo svi s kojima smo razgovarali ohrabreni su informacijama o blažim simptomima koje izaziva omikron i brojkama iz Južne Afrike, gde je ovaj virus i otkriven.
Podsetimo, prema podacima južnoafričkog nacionalnog instituta za zarazne bolesti, tek oko 30 odsto hospitalizovanih bilo je ozbiljno bolesno. U prethodnim talasima taj procenat se kretao između 60 i 70 odsto. Takođe, prosečan boravak u bolnici sada je 2,8 dana, u odnosu na ranijih osam, a samo tri odsto pacijenata koji završe u bolnici umre, u odnosu na ranijih 20 odsto.
Kako je već pisano, za slabljenje virusa KOVID-19 postoji sasvim logično objašnjenje, koje se bazira na iskustvima sa sličnim virusima u prošlosti. To znači da se virus slabljenjem prilagodio čoveku da bi se trajno nastanio na planeti poput gripa, bez ubijanja domaćina.
Klinička slika
Ana Gligić, doktorka koja je bila na čelu virusološkog tima u vreme velike borbe i pobede protiv velikih boginja, rekla da joj se čini da se korona vraća na početak, kada smo je opisivali baš s ovakvom kliničkom slikom koju sada daje omikron.
– Više liči na prehladu. Ova mutacija je kulminacija, ali nemamo naučnu potvrdu za to. Ukoliko je tako, to bi bilo sjajno – istakla je Gligićeva i naglasila da se odavno nadala da će virus oslabiti i da ćemo ga imati u takvom obliku da više ne izaziva teške kliničke slike i smrtnost, osim kod onih koji imaju teške prateće bolesti,piše Srbijadanas
