Rusija je upozorila susedne evropske zemlje da ne zatvaraju svoje granice sa Rusijom i Belorusijom, tvrdeći da bi to rezultiralo blokadom najzapadnije ruske eksklave, Kalinjingrada, strateške ruske pozicije u odnosu na Zapadnu Evropu.
Kao odgovor na rat u Ukrajini, lideri Letonije i Litvanije dali su ranije ove nedelje izjave o mogućnosti zatvaranja svojih granica sa Rusijom i Belorusijom.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško prokomentarisao je situaciju u sredu, naglašavajući da će “zdrav razum” odvratiti Evropljane od “igranja vatrom”.
Sprovođenjem takvih mjera stanovnicima Kalinjingrada bi bila uskraćena mogućnost da kopnom putuju do glavne teritorije Rusije.
– Zaista se nadam da zdrav razum u Evropi neće dozvoliti da se igra oko Kalinjingrada. Mislim da mnogi razumeju da se ovo igra vatrom – rekao je zamenik ministra ruskim medijima.
Letonski ministar odbrane Artis Pabriks rekao je u utorak da bi se taj potez mogao dogoditi samo ako sve tri baltičke zemlje donesu odluku zajedno, ponavljajući sugestiju litvanskog ministra odbrane Gabrielijusa Landsbergisa da je potrebno šire kolektivno “evropsko ili regionalno rešenje”.
Andrej Deščica, ukrajinski ambasador u Poljskoj, otkrio je 31. marta da je njegova zemlja u pregovorima sa Varšavom u vezi sa zatvaranjem granice između Poljske i Belorusije.
Kalinjingrad, ruski region u istočnoj Evropi na obali Baltičkog mora, ključan je i za ofanzivu Moskve na Ukrajinu i za osiguranje njene bezbednosti širom neprijateljskog kontinenta. Prema izveštajima, Rusija je rasporedila strateške rakete sa nuklearnim oružjem u tom regionu, blizu država poput Nemačke.
Kalinjingrad, koji nema granice sa Rusijom, takođe ima jedinu luku na Baltičkom moru bez leda tokom cele godine, koja nosi isto ime kao i sam region. Kao rezultat toga, lučki grad je od ključnog značaja i za Rusiju i za baltičke države da bi obezbedili transport i trgovinu širom regiona gde su temperature obično ispod nule tokom većeg dela svake zime.
Pored transporta i trgovine, Kalinjingrad je i dalje važan za Rusiju zbog svoje strateške pozicije. U njemu se nalazi baltička flota, pozicionirana kao najzapadnija teritorija Moskve, blizu srca Evrope.
Neki vojni analitičari su smatrali da bi, ako bi NATO intervenisao u aktuelnom sukobu u Ukrajini, ili ako bi Moskva gađala druge bivše sovjetske republike poput Litvanije, baltičke zemlje članice NATO-a, ili obližnje Poljske, Kalinjingrad mogao da bude lansirna platforma za napad Rusije na te zemlje.
– Na jednom frontu, napad bi mogao doći duž najistočnije granice NATO-a, posebno granice Poljske sa Belorusijom. S druge strane, NATO bi mogao da doživi podjednako razornu ofanzivu iz teško naoružane oblasti Kalinjingrada – napisala je Sara Vajt, viši istraživački analitičar na Leksington institutu.
Magnet
Nakon što ga je preuzelo od Berlina, sovjetsko rukovodstvo je grad nazvalo Kalinjingrad 1946. godine. Ali nakon raspada Sovjeta 1991. i pojavom nezavisnih baltičkih država, Litvanije, Letonije i Estonije, grad je izgubio kopnenu vezu sa Ruskom Federacijom.
Trenutna ukupna populacija Kalinjingradske oblasti iznosi skoro milion, pošto je ona magnet za unutrašnje migracije iz drugih delova Rusije. To je takođe jedan od najvećih industrijskih centara Rusije. Živopisna lokacija, više puta je u prošlosti birana za najbolji ruski grad.
Imanuel Kant, vodeći nemački filozof, takođe je bio rodom iz Kalinjingrada. Prema nekim filozofima, njegova teorija “večnog mira” bila je jedna od inspiracija za projekat integracije Evropske unije.
Tokom kratkog rata u Kalinjingradu između 1758. i 1762. godine, Kant se zakleo na vernost tadašnjoj ruskoj carici Elizabeti.
Zanimljivo je da je nemački filozof odbio da se odrekne odanosti Rusiji čak i nakon što je Pruska kasnije preuzela Kalinjingrad. Danas njegova statua stoji ispred Baltičkog federalnog univerziteta Imanuel Kant u Kalinjingradu.
