Hajrija Ramadani danas je predsjednica udruženja žrtava nasilja “Hajr” iz Srbije. Osnovala ga je kako bi pomogla žrtvama nasilja koje su prošle kroz pakao koji je i sama prolazila. Za N1 govorila je o putu spasa, u njenom slučaju putu muka, dok je došla do pozicije da može živjeti sigurno sa svojim sinom. Institucije su joj, kako kaže, okretale leđa. Isto su činile i komšije, ali i najbliži. Ipak, uspjela je i šalje poruku svim ženama koje su zlostavljane, da i one to mogu.
U razgovoru za N1 kaže da je dugo pokušavala spasiti brak, a da je sve ostavilo duboke posljedice na nju i njenog sina.
– Prijavljivala sam mnogo puta nasilje, ali institucije nije prepoznale da ja i moj sin imamo problem. Uvijek vas osuđuju i kažu ‘ti si ga izabrala’, ‘zašto si toliko dugo trpela’… Jako je teško negde nekoga probuditi da vam stvarno pomogne. Desilo se da smo sin i ja ostali na ulici bez ičega. Muž je polupao sve u kući. To se desilo u januaru kada je bilo jako hladno. Tužilac je rekao da je on razbio svoje prozore i da će, ako još jednom prijavimo, nama ići krivična prijava jer nemamo dokaze ni svedoke. Policija je tog momenta vikala na mog sina i govorila ‘je l’ da da se ne plašiš – kazala je Ramadani za N1.
Završila je u sigurnoj kući, ali njen sin nije mogao s njom, jer je punoljetan i muško. Centar za socijalni rad joj je rekao da ga “pošalje kod nekoga”, a ona nije imala nikoga u Beogradu. Ipak, uspjela je sina poslati u Beč kod sestre.
– Ostala sam u sigurnoj kući da se borim za svoja prava.Težak je put borbe za svoja prava i sigurnost. Nije lako kada nailazite na nerazumevanje i osuđivanja kao da ste zarazni i da ćete tu bolest preneti nekom drugom. Svi počnu da beže od vas, ne samo zato što se žrtva nego ne žele da imaju posla sa nasilnikom. Nasilnik preti svima, svedocima, komšijama… Nasilnik sve radi planski i uvek ima nekoga ili u policiji ili dobrog advokata ili ima novac. Komšija mi je rekao ‘on je meni za džabe sredio retrovizor, ne mogu da svedočim protiv njega’. Ostanete sami, gladni i bez krova. Zamislite kako je ženama koje nemaju posao i nemaju gde smestiti svoju decu. Ja sam srećom imala – navela je.
Ističe kako je cilj njenog bivšeg supruga i djevera bio da je istjeraju iz Srbije. Nisu uspjeli. Institucije su, kaže, nudile razgovor, ali korektnu pomoć ne. Upravo zato je osnovala udruženje “Hajr”.
Govoreći o slučaju stravičnog zločina i ubistvu Nizame Hećimović, Ramadani tvrdi da se to moglo spriječiti i da su, prije svega, krivi policija i nadležni tužilac ili sudija.
– Ukazala je da joj je život ugrožen, a on je imao dosje. Trebao je odmah u zatvor, a ne dojaviti gdje je žrtva i da je ona prijavila nasilje. To je trebalo anonimno da bude – kazala je.
Svim ženama koje su prošle pakao zlostavljanja i izborile se, poručuje da nisu žrtve.
– Žrtve su one kojih više nema, mi smo se izborile. Treba se boriti – poručila je Ramadani.
