POSLOVNI sistem “Svislajon-Takovo” od 2006. godine u Hercegovinu je uložio više od 200 miliona konvertibilnih maraka, i postao najveći investitor u ovom delu Republike Srpske. Ovo, za “Novosti“, kaže Rodoljub Drašković, predsednik poslovnog sistema “Svislajon-Takovo” i ističe da je biznis u Srpskoj počeo kupovinom IAT.
* Kako ste se odlučili za preuzimanje ove firme?
– U leto 2006. godine, u prolasku kroz Hercegovinu, svratio sam u Trebinje. Slučaj je hteo, da se sretnem sa vladikom Grigorijem. Zamolio me je za razgovor, a ja sam ga prihvatio. I danas pamtim njegove reči: “Znam da možeš pomoći Hercegovini, molim te da to učiniš.” Ispričao mi je da je Trebinje grad u kome izdiše privreda, da su sva industrijska preduzeća u stečaju, izuzev IAT-a kome takođe sledi stečajna sudbina. Iseljava se narod iz Hercegovine, jer u Hercegovini nema životne perspektive. Vladaju kriminal i bezakonje, mafija hara. Nad Hercegovinom se nadvio oblak i bez pomoći ozbiljnih ljudi, nebo nad Hercegovinom nikada se neće razvedriti. Nisam ostao ravnodušan na reči vladike. Iskreno, taj razgovor sam doživeo duboko emotivno. Odgovorio sam mu: “Upriliči mi sastanak sa Miloradom Dodikom, tadašnjim premijerom Republike Srpske, da kupim IAT.”
* Kako je proces tekao dalje?
– Uskoro je usledio sastanak i konkretan dogovor. Dogovoreno je da ja preuzmem obavezu kupovine državnih akcija u IAT, da izvršim dokapitalizaciju i da sa tim kapitalom izmirim sve obaveze IAT, kredite, poverioce, dobavljače, što je iznosilo više od 30 miliona KM. Vlada RS se obavezala da otpiše dug po osnovu poreza i doprinosa sve do momenta preuzimanja IAT kad preuzme novi vlasnik. U tom momentu nisam sumnjao da će tadašnji premijer izigrati dogovor. Raspisan je tender o prodaji državnog kapitala IAT-a, na koji sam se javio i bio jedini učesnik. Platio sam državne akcije 1,5 milion KM i odmah investirao u “IAT” 17,5 miliona KM.
* Šta ste tada zatekli, u kakvom stanju je bio IAT i kakva je bila uopšte privredna klima?
– Sa 17,5 miliona konvertibilnih maraka obavljena je finansijska konsolidacija IAT. Vraćeni su krediti, izmireni dobavljači, namireni poverioci. Nijedan zaposleni koji je otišao u penziju nije otišao bez uplaćenog penzijskog i invalidskog osiguranja i povezanog radnog staža. Nažalost i dalje se vode obaveze IAT za neplaćene poreze i doprinose iz vremena kada je država bila vlasnik. Umesto stečaja definisao sam program sanacije i revitalizacije, odmah posle realizacije finansijske konsolidacije. Ovaj program je podrazumevao organizaciono-ekonomske mere, jer bez njih bi IAT i dalje stvarao gubitke i bilo je pitanje vremena, kada bi otišao u stečaj. Isplaćivao sam tehnološki višak, tražio od režije prekvalifikaciju u proizvodne radnike. Investirao sam u stambene zgrade, izgradio skoro 300 stanova za radnike IAT-a jer većina nije imala krov nad glavom…
* Kakav je danas status IAT?
– “Svislajon” je od IAT-a kupovao napuštene građevinske objekte, rušio ih i gradio nove fabričke hale, za pokretanje proizvodnje prehrambene industrije. Danas je IAT konsolidovano preduzeće sa dugoročnom tržišnom perspektivom, priznat sa svojim proizvodnim programom na svetskom tržištu i izvozi na skoro sve kontinente.
Pročitajte još: Drašković bi kormilo “Agrokora”
* “Grad sunca” postao je turistički bum u Hercegovini, ali i u čitavom regionu. Kako ocenjujete taj projekat?
– Dugoročno gledano, to je projekat budućnosti. Zbog toga sam kupio 85 hektara tada nepristupačnog zemljišta u kamenu i divljem rastinju, uradio sam zoning plan novog grada Trebinja – “Grad budućnosti – Grad sunca”. Investicije koje su u toku, biće završene ali nove nemam nameru da otvaram dok traje ova društveno-politička agonija u Trebinju odnosno Hercegovini.
* Da li Hercegovina može i dalje da računa na Rodoljuba Draškovića?
– Nijednog momenta nisam se pokajao ni zbog čega što sam učinio u Hercegovini i za Hercegovinu. Nikada u životu nisam imao prazan hod. Ili sam učio ili sam radio. Dalji hod kroz Hercegovinu je prazan hod koji sebi ne mogu dozvoliti.
PROPALA VEČERA
* UVEK ste se ograđivali od politike i tražili samo partnera u realizaciji projekata za koje ste smatrali da su u interesu cele istočne Hercegovine. Da li ste imali podršku?
– Nažalost, imao sam u svima njima protivnike. U dobroj nameri, okupio sam ih na jednoj poslovnoj večeri gde sam insistirao na činjenici da ne smeju prodavati interese privrede Hercegovine radi svojih ličnih interesa … To veče sam napravio incident kada sam shvatio sa kim sedim. Prevrnuo sam sto, napustio večeru i idućeg dana materijalnu štetu nadoknadio vlasniku restorana. To se desilo pre tri godine i do danas ništa se nije promenilo.
