Taj iznos je nešto manji od onog koji je kao problem nenaplativosti istaknut u odgovorima iz BiH u Upitniku Evropske komisije. Ipak, u Centralnoj banci BiH ističu da nenapla’eni krediti opterećuju bilanse banaka, a analitičari kažu kako su danas banke vrlo rigorozne u dodjeli kredita.
Nakon propasti nekoliko banaka, te nizom afera o dodjeli kredita, svakako je i Evropsku uniju (EU) zanimalo u kakvom je stanju bankarski sistem u Bosni i Hercegovini. U odgovorima u Upitniku Evropske komisije, navedeni su podaci iz 2016. godine, prema kojima Bosna i Hercegovina ima oko dvije milijarde maraka nenaplativih kredita te da je to i dalje zabrinjavajuće visok nivo. Ističe se i kako je, procentualno, stanje slično u oba entiteta, prenosi “Radio Slobodna Evropa“.
U Centralnoj banci BiH danas navode da je rast ‘nekvalitetnih’ kredita zaustavljen i da je u 2018. godini nenaplativost smanjena na 1.79 milijardi maraka (oko 917 miliona evra).
U saopštenju za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz Centralne banke BiH navode da je značajniji rast nekvalitetnih kredita započeo još 2010. godine zahvaljujući i krizi u evrozoni koja je negativno uticala i na stanje u BiH.
“Takođe, rastu nekvalitetnih kredita u određenoj mjeri doprinijele su i neadekvatne procedure odobravanja kredita u vrijeme prije krize. Rast udjela nekvalitetnih u ukupnim kreditima bio je evidentan do trećeg kvartala 2014. godine, kada je ovaj pokazatelj iznosio čak 16,1 posto. Rast nekvalitetnih kredita u najvećoj mjeri odnosio se na kredite nefinansijskim preduzećima, dok je u sektoru stanovništva trend rasta bio znatno umjereniji. Višegodišnji trend pogoršanja kvaliteta kreditnog portfolija zaustavljen je u 2015. godini i od tada nekvalitetni krediti i njihovo učešće u ukupnim kreditima bilježe kontinuirani pad”, navedeno je u saopštenju.
Ono o čemu se malo zna je koliko udjela u cijeloj priči imaju upravo “loše kreditne politike” banaka. Nekoliko banaka je propalo, a iza njih su ostali milioni maraka sumnjivo dodijeljenih kredita, propalih depozita građana, preduzeća, čak i javnih institucija.
“UKIO grupa, Balkan investment banka, pa poslije Banka Srpske, Bobar banka, sve je poznato kako su propale. Jednostavno dijelili se krediti ‘ja tebi – ti meni’, ponašali su se kao da je to njihova privatna imovina. Kako će naplatiti Bobar banka koja je dala pet miliona maraka kredita nekoj firmi koja je u stečaju i propala? Šta će od toga?”, pita se ekonomistkinja, Svetlana Cenić.
Škola je skupo plaćena i čini se kako se stvari posljednjih godina ozbiljnije pospremaju u bankarskom sektoru.
No nenaplativi krediti su definitivno uticali na to da su banke u Bosni i Hercegovini danas vrlo rigorozne u dodjeli kredita, ističe Cenić.
“Bankarski sektor je sada u solidnom stanju iako sada više zarađuje na nenamjenskim kreditima, kreditima stanovništvu, nego što će zaraditi nešto od privrede. Retko se ko, kao što vidite, odlučuje na neke investicije. A drugo, novi zakon o bankarstvu je tu suzio manevar i prostor za kreditiranje privrede jer su rezervisanja visoka što banke onda važu i gledaju kakav im je rizik”, ukazuje Svetlana Cenić.
Često se upozorava i da Bosni i Hercegovini nedostaje strategija za rješavanje nekvalitetnih kredita.
“Za razliku od ostalih zemalja u EU, pa i u okruženju, banke nisu toliko spremne da vrše kreditiranje. Zašto je to tako? Jedan od razloga može biti da imate izvjestan nivo jedan toksičnih kredita, nenaplativih potraživanja. Mi, nažalost, nemamo finansijskih institucija koje se bave naplatom tih potraživanja. Tu je opšti problem likvidnosti naše privrede. Dosta kompanija propada, dosta kompanija je u stečajima, dosta kompanija duguju jedna drugoj, naročito kompanija koje su u državnom vlasništvu i to, u stvari, kreira, virus problema likvidnosti, odnosno nelikvidnosti, što se dalje reflektuje na bankarski sektor u smislu da ne mogu da naplate plasirana sredstva”, kaže ekonomski analitičar, Admir Čavalić.
“Govorimo o izuzetnim iznosima”, dodaje Čavalić, “koji bi koristili razvoju naše ekonomije”.
“Ipak, taj problem nije toliko drastičan za našu privredu, jer su banke naučile da se vode sa navedenim kroz restriktivnu kreditnu politiku. Naravno da se, sa druge strane, opterećuje odnosno stvara pritisak za malo i srednje poduzetništvo koje želi da ostvari neki rast, da digne kredit i slično. Za njih su uslovi otežani i teže dobijaju kredite i to je, u stvari, posljedica čitavog ovog problema”, dodaje Čavalić.
U odgovoru Evropskoj komisiji ističe se da je, i pored teškoća, zadržan stabilan bankarski sistem, te da su banke u 2016. godini zaradile više od 218 miliona maraka (oko 111 miliona evra).
Ekonomista Zoran Pavlović je mišljenja da banke ne stoje loše jer ukupni u Upitniku navedeni kapital bh. banaka iznosi oko 25 milijardi maraka (12,8 milijardi evra).
“U suštini se nalazimo u situaciji da, kada posmatramo nenaplativi iznos od dvije milijarde maraka, govorimo o nečem što je manje od deset posto od ukupno plasirani portfolio banaka koji je 25 milijardi. Tako da BiH nije zemlja koja ima rizičan način života ponašanja i slično, zato što su određene regule, koje su definisale zakon o bankarstvu i agencije za bankarstvo, koje o tome vode računa, i na kraju krajeva, poneka loša priča sa zatvorenim bankama, dovele do toga da se vodi računa o tome da se sredstva plasiraju sa relativno malim rizikom i sa realnim očekivanjem vraćanja plasiranih sredstava”, navodi Pavlović.
U Centralnoj banci BiH kažu da se posljednjih godina bilježe pozitivni trendovi u makroekonomskom okruženju i realnom sektoru bosanskohercegovačke ekonomije, što je uticalo na oporavak kreditne aktivnosti, a samim tim i na smanjenje nenaplativosti.
“Godišnja stopa rasta kredita na kraju 2017. godine iznosila je 7,10 posto, a u novembru 2018. godine 6,39 posto. Također, u prethodnim periodima poduzimane su individualne aktivnosti u pojedinim bankama na rješavanju problema nekvalitetnih kredita prodajom dijela portfolija nekvalitetnih kredita kompanijama ovlaštenim za otkup potraživanja, kao i trajnim otpisom nenaplativih potraživanja. Osim toga, u periodu 2014-2016. okončani su procesi reorganizacije, i konsolidacije unutar bankarskog sektora BiH, što je rezultiralo manjim brojem zdravijih banaka, koje su sposobne da finansiraju kvalitetne projekte i potrebe stanovništva, a istovremeno imaju i bolje kapacitete za apsorpciju potencijalnih šokova”, ističe se u saopštenju Centralne banke BiH.
Iz Centralne banke Bosne i Hercegovine poručuju da ima prostora da se preduzmu i dodatne aktivnosti među kojima bi bilo uvođenje bankrota za fizička lica, vansudskog restruktuiranja, te pored ostalog i regulisanju poreskog tretmana prilikom prodaje ili otkupa nekvalitetnih potraživanja.
