U prilog njihovim tvrdnjama idu i analize koje je radila Uprava za indirektno oporezivanje (UIO) BiH.
Naime, od 2014. godine, kada je počelo konstantno povećanje akciza na duvanske proizvode, kontinuirano pada broj izdatih akciznih markica za obilježavanje duvanskih proizvoda, dok, sa druge strane, ne postoje pokazetelji koji govore da je došlo do smanjenja broja pušača u BiH.
Tako je 2014. godine UIO izdala nešto preko 307 miliona akciznih markica, da bi u prošloj godini taj broj iznosio oko 225 miliona, tačnije oko 82 miliona akciznih markica manje.
Iz toga se može izvući očigledan zaključak da je crno tržište cigareta popunilo prazninu koju je stvorio manjak cigareta s akciznim markicama.
Rade Šegrt, urednik portala Udruženja ekonomista RS SWOT, www.swot.ba, kaže da ne treba puno truda da bi se ustanovilo da je ponuda cigareta bez akciznih markica dostupna gotovo na svakom koraku.
“Dovoljno je da samo odete do bilo koje pijace ili nekog gradskog trga i vidjećete koliko je lako doći do cigareta bez akcizne markice”, navodi Šegrt.
Kako kaže, razlog za to je činjenica da su akcize na cigarete u BiH izuzetno visoke, kako u apsolutnom iznosu, tako i u poređenju s okruženjem, pa je šverc izuzetno jednostavan i unosan.
On je podsjetio da su akcize naglo rasle sa 30 evra u 2010. godini na 94,8 evra na 1.000 cigareta u 2019. godini, čime je BiH prevazišla važeći akcizni prag za zemlje članice Evropske unije, čiji građani imaju neuporedivo viša primanja, te je dodao da smo prestigli i susjedne zemlje, koje nisu u EU, stvarajući na taj način okruženje pogodno za dalje širenje ilegalne trgovine duvanskim proizvodima.
“Da ne bi bilo zabune, moram istaći da država mora da radi na smanjivanju broja pušača, ali da put koji je izabran sa drastičnim akciznim opterećenjima očigledno nije ispravan”, zaključio je Šegrt.
Zinaida Babović, menadžer za korporativne poslove i komunikacije JTI-a, za tržišta BiH, Crne Gore i Makedonije, kaže da rast akciza neprilagođen kupovnoj moći stanovništva doprinosi cvjetanju ilegalnog tržita i gubitku javnih prihoda.
“Šverc cigareta je postao toliko unosan posao da je tržište preplavljeno novim nelegalnim brendovima. Jedna kutija legalnih cigareta skuplja je od ilegalne dva do dva i po puta. Procjenjuje se da je svaka druga cigareta kupljena iz ileganih izvora. Jasno je da su se građani opredijelili za duhanske proizvode koje sebi mogu priuštiti, a dostupni su širom BiH iz ilegalnih tokova”, kaže ona.
Prema njenim riječima, samo po osnovu akciza na duvanske proizvode BiH je izgubila u 2018. godini pola milijarde KM, što je vrijednost oko 200 vrtića.
U Ministarstvu finansija RS kažu za “Nezavisne” da su suzbijanje nelojalne konkurencije i borba protiv sive ekonomije u vrhu prioriteta i programskih cilјeva Vlade Republike Srpske.
“Roba bez akcizne markice je neregistrovan promet, odnosno siva ekonomija koja predstavlјa nelojalnu konkurenciju, kršenje zakona, ali i manje sredstava za budžet i razvoj”, navode u Ministarstvu,pišu Nezavisne
Prihodi od akciza na duvan i prerađevine po godinama
GODINA IZNOS
2014. 757,9 miliona KM
2015. 811,6 miliona KM
2016. 807,1 milion KM
2017. 815,0 miliona KM
2018. 814,1 milion KM
Broj izdatih markica po godinama
GODINA KOLIČINA
2014. 307.334.664
2015. 300.250.438
2016. 265.852.357
2017. 244.983.849
2018. 225.473.274
