Tegeltija se tim povodom sastao sa rezidentnim predstavnikom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u BiH Endru Džuelom, šefom Kancelarije Svjetske banke u BiH Emanuelom Salinasom, šeficom Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj /EBRD/ u BiH Manuelom Nesl, šeficom Kancelarije Evropske investicione banke /EIB/ u BiH Sandrin Fiska i predstavnicom Međunarodne finansijske korporacije Ladom Buševac o trenutnoj situaciji u BiH, te o mogućnostima i modelima odgovora na krizu prouzrokovanu pandemijom koronavirusa.
Ovom prilikom predsjedavajući Tegeltija se zahvalio predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija na brzom odgovoru i spremnosti da pomognu BiH.
Obraćajući se učesnicima video-konferencije, Tegeltija je zatražio da se zajedničkim naporima za podršku i oporavak od krize obezbijedi iznos od minimalno 600 miliona eura za BiH kako bi se adekvatno pomoglo zdravstvenom sektoru kao i privredi koja je izuzetno pogođena ovom krizom.
Predsjedavajući Savjeta ministara je predložio i da se Izvršnom odboru MMF-a u Vašingtonu uputi zahtjev za povećanje sredstava iz Instumenta za brzo finansiranje sa dosadašnjih 50 posto na 100 posto uplaćene kvote, što bi značilo povećanje sa 165 miliona eura na iznos od 330 miliona eura, koji bi posredstvom ovog instrumenta bio odobren BiH.
Govoreći o ekonomskom aspektu krize, predsjedavajući Tegeltija je od predstavnika međunarodnih finansijskih institucija zatražio da, imajući u vidu vanredne okolnosti, restrukturišu svoje postojeće aranžmane i prilagode važeće strategije saradnje sa BiH trenutnoj situaciji, kako bi adekvatno i brzo odgovorili na krizu koja će neminovno za rezultat imati smanjenje broja zaposlenih u BiH.
Tokom razgovora, zajednički je usaglašeno da je od izuzetne važnosti da se što prije formiraju fondovi za oporavak privrede na nivou entiteta, te da se ti fondovi popune, između ostalog, i sredstvima međunarodnih finansijskih institucija i Evropske unije, te na taj način pojača oporavak privrede i realnog sektora u BiH i vrate radna mjesta.
Takođe, ocijenjeno je i da je neophodno nastaviti zajedničku koordinaciju svih nivoa vlasti u BiH posredstvom Savjeta ministara kako bi se uspješnije i brže implementirale usaglašene mjere.
