Inače, navela je ona, za Bosnu i Hercegovinu nije dobro da visoki predstavnik nameće bilo kakve odluke.
“Mislim da je to stvar nas koji smo trebali raditi, a iskreno sam iznenađena i nakon proteka određenog vremena kada već govorimo o nekakvom zatvaranju OHR-a, preuzimanju odgovornosti, pogled na budućnost i odgovornost političkih predstavnika koji kreiraju i koji imaju odgovornost u BiH da to rade. Mislim da sve skupa, takve odluke i potezi nisu dobri za BiH, napose u ovim trenucima, bez obzira i na sadržaj i na bilo šta. Nisu dobri po BiH, po njen put, po njenu sigurnost političku i stabilnost”, kazala je Krišto.
Da li je BiH potreban ovakav zakon
Dodala je da je ovo njeno osobno promišljanje u kontekstu rada na razini i u institucijama zakonodavne vlasti u BiH.
Upitana da li je BiH potreban ovakav zakon, odgovorila je da o tome ne bi govorila, te da bi to bio redovan postupak koji bi se znao kako se donosi legislativa, na koji način.
“Kao diplomirani pravnik uvijek prilazim odlukama određenih sudova na način da ih poštujem, ali ima svako kazati, kao politička osoba, svoj stav koji je nikakav drugačiji nego politički. Ali u svakom slučaju, sve odluke, i svima trebamo prilaziti na taj način da su one, na neki način, obvezujuće, da ih treba poštivati itd. A o drugim stvarima se također nekim drugim zakonom i legislativno treba urediti”, navela je Krišto. prneosi “N1“.
Stoga, dodala je ona, “ako je BiH država, treba biti tri konstitutivna naroda, oni se u njoj moraju odrediti o njenoj budućnosti, o njenoj stabilnosti“.
“Mislim da ovo sve skupa ne vodi nečemu što je dobro i što je interes BiH”, smatra Krišto.
