“Uzemlji u kojoj se nalazim ispred supermarketa su stalno ili domaći beskućnici ili imigranti koji stoje i otvaraju vrata ljudima kad izlaze u nadi da će dobiti koji cent, makar i jedan, dva centa,piše Novi.
Ja nisam u zavidnoj finansijskoj situaciji, živim sa curom, još nemam ništa sređeno, ni posao, ona mi pomaže da sredim sve i nađem posao.
A kako idem stalno u isti market i kupujemo svaki dan pomalo, šta je na akciji, čemu ističe rok i sl, stariji muškarac koji tu otvara vrata meni ih više ne otvara jer nikad ne ostavljam.
Malo je ružno kad otvori deset ljudi ispred tebe, a tebi ne.
