Sve dok postoji volja i načini borbe protiv trgovine ljudi, postoji i nada da će jednog dana ovaj problem biti rešen do kraja – nama preostaje da taj postupak što više ubrzamo.
Trgovina ljudima ili savremeni oblik ropstva je globalna pojava koja pogadja sve zemlje i podrazumeva držanje osobe u cilju eksploatacije, kao i sve druge radnje koje mogu biti deo tog procesa (prevoz, prikrivanje, čuvanje itd.). Kada je u pitanju trgovina decom, bez obzira koji način zloupotrebe se koristi, isto se ubraja u trgovinu ljudima iako nije bilo elemenata zastrašivanja, prinude, zloupotrebe položaja i sl. Takođe, pristanak žrtve na eksploataciju ne menja činjenicu da se radi o trgovini ljudima i da je isto teško krivično delo.
Nažalost, broj dece koja postaju žrtve,raste.
Jedan od uobičajenih stereotipa koji se stvorio je mišljenje da trgovci izlažu svoje žrtve isključivo seksualnoj eksploataciji i da su ugrožene samo žene i devojke, dok su ostali oblici iskorišćavanja zanemareni, poput radne eksploatacije, čije su žrtve uglavnom muškarci.
Dakle, činjenica je da svako može biti žrtva trgovine ljudima – muškarci i žene, dečaci i devojčice, bez obzira na poreklo, godine, nacionalnost, obrazovanje, društveni status ili bilo koje druge specifičnosti.
Trgovac ljudima zloupotrebljava poverenje i želju žrtava za boljim životom. Načini regrutovanja su različiti, kreativni su i promenljivi, ali svima je zajedničko obećanje dobrog posla, boljeg života i ispunjenja snova. Ljudi često ulaze u lanac trgovine ljudima dok traže posao, brigu o deci i ponude za učenje jezika u inostranstvu ili modeling, aranžmane za putovanja ili ponude za kontinuirano obrazovanje.
Veruje se da devojke postaju žrtve trgovine ljudima jer su naivne, ali stvarnost nam govori da prihvataju ponude koje na kraju dovode do trgovine ljudima jer ne vide drugi način da reše svoje egzistencijalne probleme, da ostvare bolji život bez nasilja , život u miru i stabilnosti.
Ponude trgovaca obično nisu nerealne – nešto su bolje od uslova rada u mestu gde žrtva živi.
Same žrtve često nisu svesne da su žrtve, osećaju se krivim za sve što im se dogodilo, stide se posla koji moraju da obave i ne znaju da mogu da potraže pomoć.
Jezičke barijere,strah od njihovih trgovaca ili strah od (ne)primene zakona, osudu okoline , često sprečavaju žrtve da traže pomoć, čineći trgovinu ljudima skrivenim zločinom.
„Svet je opasno mesto, ne zbog onih koji čine zlo, već zbog onih koji posmatraju, a ne preduzimaju ništa“, rekao je Albert Ajnštajn (Albert Einstein).
Moramo da pojačamo naše zajedničke napore i da se pozabavimo strukturnim faktorima koji su u osnovi trgovine ljudima, kao i da promovišemo održiva rešenja za žrtve trgovine ljudima i eksploatacije.
Problemi u ovoj oblasti su manje-više identični širom sveta,. Mere protiv trgovine ljudima, identifikacije i prevencije treba da budu integrisane u celokupni sistem zaštite dece, pored socijalnih, zdravstvenih i obrazovnih usluga, štiteći na taj način društvo u celini za bezbednije i bolje mesto za život
Optimizam je osnova hrabrosti i jedina alternativa koja ostaje u suočavanju sa ovam surovom pojavom.
MSc.Senad F.Bajrami
