Kako je takva metoda urodila plodom, trenutno se veštače sve poruke i svi pozivi koji su poslednjih meseci imali otac i ćerka i to bi moglo policiju da odvede do ubice ili više njih. Poznato je da takođe ubijena Gordana Đokić nije imala mobilni telefon već je koristila samo fiksni kod kuće i u menjačnici.
U pravljenju profila izvršioca značajnu pomoć treba očekivati od analize baze podataka u kojima su komunikacije pokojnih, jer izvršilac – nije pao sa Marsa.
Podsećanja radi, inspektori su uz pomoć operatera, danonoćnom istragom i analizom, došli do lokacije na kojoj su poslednji put registrovani aparati oca i ćerke. Istim metodama pokušavaju da utvrde sa kim su Đokići komunicirali i da na osnovu toga otkriju i identitet ubice.
– Ako pokušam da analiziram činjenicu da kod žrtava nisu pronađeni njihovi mobilni telefoni, stičem utisak da je izvršilac želeo teži pronalazak tela žrtava pre nego onemogućavanje otkrivanja njihove komunikacije uopšte, a i eventualno sa njim. Da je ubica ostavio telefone, Služba za istražne metode bi locirala žrtve, možda pre nego što su zapaljena tela. Jer ne mora da znači da je sve obavljeno u isto vreme, i ubistvo i sklanjanje leševa i paljenje. Služba može da locira telefon u pet kvadrata. Mislim da je ubica naivno verovao da tako prikriva komunikaciju sa njima – objašnjava naš izvor blizak slučaju.
BROJEVI
Prema rečima našeg sagovornika, tačno može da se utvrdi svaki telefon koji je bio u tom danu na tom prostoru, kako oni koji su korišćeni, ali i oni koji su bili samo upaljeni. Inspektori mogu da utvrde da li je i koji broj, recimo iz komunikacije sa njih dvoje u prethodnih mesec dana, tog dana bio u tom mestu i da ih nije zvao. Za to je samo potrebno vreme.Odnošenje telefona može se posmatrati iz tri ugla. Da ne lociraš žrtve ako ih nije u prvi mah zapalio, jer da ih je ostavio i oni bi izgoreli, da misliš kako se tako ne može saznati s kim su komunicirali i da ih prodaš ako su neki vredni telefoni – dodaje naš sagovornik.
Kad inspektori urade sve brojeve sa kojima je recimo Đokić komunicirao, svaki broj koji je u komunikaciji sa brojem iz neke kriminalne grupe koja je rađena videće se.
– Policija će gledati da li je neki od tih brojeva, makar on bio u Beogradu, recimo bio tog dana blizu njih. To je bezbroj komunikacija, treba ogromno vreme i verujem u ishod i rad policije – kaže naš sagovornik.
KRIMINALCI
Prema njegovim rečima, inspektori mogu da uvežu telefone kriminalaca koji su eventualno bili u kontaktu sa Đokićem poslovno, da vide recimo koja kola voze, bilo šta, da su plaćali parking sa tih telefona ili su legitimusani u nekim kolima. Ta kola mogu videti da li ih ima na naplatnim rampama tog dana, da su došli u Aleksinac i slično – pojašnjava naš sagovornik.
Zanimljivo je i to da je ubica mogao lakše da ubije samog Đokića nego njih troje, ali ubistvo sve troje nije slučajno.
– Očigledno da je izvršilac planirao svoje korake u izvršenju svog zlodela, dosadašnji izostanak bitnijeg napretka u istrazi ide u prilog toj tezi. Izvršilac je mogao da bude neko ko je poznavao porodicu i na osnovu čega je mogao doći u poziciju da eliminiše prepreke koje bi, da nije tog poznanstva, znatno otežavale realizaciju plana, a da se ne uveća verovatnoća ostavljanja validnih tragova – tvrdi naš izvor.
OBDUKCIJA
Otac, majka i ćerka ubijeni su sa po dva hica u grudi i glavu. Tela su potom posuta benzinom i zapaljena. Vatra je najviše oštetila telo devojke, što je dodatno otežalo obdukciju. Pucano je iz dva oružja, najverovatnije pištolja kalibra devet i 7,65 milimetara. Veruje se da je u zločinu učestvovalo više ljudi.
Porodica Đokić nestala je u nedelju, 26. septembra, iza ponoći, a porodica je nestanak prijavila dva dana kasnije, pošto se nisu nikome javljali i nisu otvarali svoju menjačnicu. Ubrzo nakon toga počela je opsežna potraga za njima, policija je dva puta ulazila u njihov stan, ali tragova nije bilo. Punih šest dana kasnije pronađen je njihov zapaljen automobil u ataru sela Tešica, a nekoliko sati kasnije i njihova ugljenisana tela u ataru sela Moravac, iz kog su u noći tragedije krenuli iz kuće Goranove majke ka svom domu u Aleksincu,piše Blic