Dervišin život je prije rata bio dobar. Završila je školu, ali nakon toga je sve krenulo niz brdo. Radila je jedno vrijeme kod privatnika, te na taj način zarađivala, i nikada nije bila osigurana. Međutim majka joj se razboljela, dobila je moždani udar, pa šećer i 2013. godine preminula, piše Ekskluziva.
– Kada nije mogla sama sebi inzulin dati tada sam skroz prestala raditi da bih njoj pomogla. Nakon toga je ona i preminula a ja sam bila bez posla – prisjeća se tužno Derviša.
Halid je radio kao fizički radnik u Hrvatskoj, ali je imao moždani udar pa je život postao još teži.
– Ako je ishrana kako treba za njega on je dobar. Ne smije puno suhu i masnu hranu. Sad smo se jako zabrinuli jer ako ne ode na kontrolu u Hrvatsku, jer se tamo još vodi na bolovanju, on će ostati i bez tog minimalca. Treba platiti put, a to košta 150 KM, ako bude 2- 3 dana mora i hranu platiti, sve su to troškovi za koje mi nemamo novca- kaže Derviša.
– On je jako bolestan, teško se kreće i snalazi u prostoru, jer je jedna od posljedica udara bila ta da je izgubio vid na jedno oko. I povrh svega toga on u Hrvatsku na kontrolu mora ići sam jer ne mogu platiti troškove za dvije osobe.
Od primanja Derviša za sebe i dijete ima samo dječiji doplatak koji iznosi 22 KM.
– I ja sam nikakvog zdravlja. Kičma pred operaciju, šećeraš sam, još imam žuč pun kamenja, i to sam nedavno otkrila. Ja sa imala povredu u srednjoj školi, jer sam ružno skočila i pala. Tada sam oštetila dva pršljenja. Išla sam tada i u Zemun i on mi je pomogao, rekao mi je da ne smijem ništa teretiti, ali tada je rat počeo i ja sam radila sve i svašta kako bi ostali živi – priča Derviša svoj težak život i put koji je morala proći.
Imaju dva spratu kuće ali sve je trošno i staro. Neke stvari su opremili, uradili neke grube radove, ali nikako ne mogu da skupe sva sredstva kako bi to završili.
– Tokom dana boravimo na prvom spratu koji je jako lošem stanju, a navečer spavamo na drugom spratu. Najviše bi mi značilo kada bi tu prostoriju na drugom spratu uradili da možemo imati dnevni boravak. Također bih voljela da curici kupim čizme, ali cijene su takve da se ne može – kaže nam Derviša svoje ne tako velike želje.
Nemaju nikoga ko bi im malo pomogao, ali kada joj za nešto zatreba novac ona posudi. Brat prima 600 KM i kako ona kaže njihova najveća sreća je što joj brat ne mora plaćati terapiju, koja je inače jako skupa.
Halid je sve vrijeme bio jako emotivan dok je slušao svoju sestru kako priča. U onom trenutku kada je treba da odgovori na pitanje „kako je“ on nije mogao da dođe do riječi od suza.
– Kakvo je vrijeme takav sam i ja. Moram malo više šetati ali jednostavno ne mogu – kaže Halid kroz suze.
Moždani udar koji je doživio ostavio je mnoge posljedice na njega, ali najgore mu je što ne može da radi kako bi svojoj sestri i sestričnoj omogući normalan život.
– Da mi je zdravlja i života pa hajde bit će nešto. Ovo je stvarno težak život – sa bolom u glasu i suzama u očima kaže Halid.
Ali od svih želja najveća je ona želja da njegova sestrična završi školu i da izađe na pravi put.
Za nju se najviše borim, ali bit će dobro ako Bog da – kaže Halid.
