Odluka je izostala na sastanku održanom u Briselu 17. oktobra, posle čega su usledile rasprave o posledicama ovog poteza po čitav region Zapadnog Balkana, dok je u Severnoj Makedoniji doneta odluka o vanrednim parlamentarnim izborima 12. aprila 2020. godine, piše RSE.
Navodeći da je ta država učinila ogroman napredak, te da je to potvrđeno i odlukom Senata SAD da u potpunosti ratifikuje protokol o pristupanju Severne Makedonije NATO-u kao punopravne članice, Riker podvlači da će uskoro postati i trideseta saveznica Severnoatlantskog saveza.
„To je ogroman korak“, zaključuje Riker i nastavlja:
„Severna Makedonija je sprovela velike reforme, postigla je dogovor sa svojim susedima, što im je omogućilo napredak. Već smo videli rezultate u Severnoj Makedoniji u smislu obnavljanja stabilnosti i bezbednosti što je povećalo mogućnosti i interes stranih investitora. To je ono što je važno. Mi smo bili razočarani (odlukom Saveta Evrope), državni sekretar Majk Pompeo je bio vrlo jasan oko toga da Savet Evrope nije mogao da krene napred kako bi se otpočeli pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
Evropska perspektiva, ideja da građani ovih evropskih zemalja žele da uđu u Evropsku uniju, bila je ključni sastavni deo naše spoljne politike. Mi nismo članica EU, očigledno, ali podržavamo tu ideju kroz naše programe pomoći, naša diplomatija je takođe podržavala napor koji su ove zemlje uložile u sprovođenje reformi kako bi krenule napred, jer mi mislimo da je to u najboljem interesu za te zemlje, region i Evropu.
Razočaravajuće je videti određene lidere sa stavovima o Zapadnom Balkanu, sličnim onima iz 19. veka. Nadamo se da je to samo privremena prepreka za koju će zemlje imati priliku na proleće, kao što je rečeno, da donesu novu odluku koja će omogućiti otvaranje pristupnih pregovora. To je, naravno, samo početak jednog dugog procesa, čitav niz poglavlja kroz koja će te zemlje proći, baš kao što su pre njih kroz ta poglavlja prolazile nove zemlje članice, u primeni neophodnih reformi kako bi ispunile kriterijume i zahteve za članstvo u EU.
Znam da Savet nije tražio nove korake, već su samo odložili odluku i nadamo se da je to upravo samo odlaganje. U Severnoj Makedoniji su preduzeli veliki korak u tom smeru, drago im je da je ostvaren napredak u procesu pristupanja NATO-u, mi ćemo to očigledno prepoznati kada se vođstvo sastane u decembru i nastavićemo da podržavamo napore i Severne Makedonije i Albanije da nastave svoj put ka EU“.
Ipak nastaviti istim putem
RSE: Šta mislite, kakve bi negativne efekte odluka Brisela mogla imati na region, u smislu otvaranja vrata drugim državama?
Riker: Mislim da je važno da ovaj proces, koji EU i njene članice ohrabruju već decenijama ne bi trebalo odjednom da bude viđen kao nešto što je pod znakom pitanja. Reč je o evropskim zemljama i SAD podržavaju ideju celovite Evrope u miru, slobodne i prosperitetne. To je deo naše spoljne politike još od Drugog svetskog rata.
Slavimo 70. godišnjicu NATO-a, koji je jasno bio ključan akter u ostvarivanju stabilnosti, prvo u Zapadnoj Evropi u periodu Hladnog rata, a zatim kako se NATO adaptirao u periodu posle Hladnog rata, primio je nove članice i one koji su težili članstvu u NATO-u, proširivao saradnju sa drugima u sklopu odbrambenog saveza.
To je bio važan faktor u postizanju nivoa bezbednosti koji je dozvolio eru napretka širom Evrope. To je nešto čime se ponosimo, to je dobro za SAD, svakako je dobro za Evropljane i dok slavimo ove godišnjice i odajemo počast svemu što smo zajedno prošli, verujemo da treba da nastavimo istim putem.
Postoje oni koji se mešaju u države na Zapadnom Balkanu samo da bi izazvali nestabilnost, postoje i oni koji ne žele da vide stabilnost, jer to utiče na njihove negativnije interese, tako da – nastavićemo da podržavamo ljude na Zapadnom Balkanu na njihovom putu ka boljoj budućnosti.
Verujemo da Kosovo i Srbija žele dogovor
RSE: SAD pokazuje da povećava svoju ulogu i interesovanje za dijalog Kosova i Srbije. Koje nove dimenzije diplomate Metju Palmer i Ričard Grenel mogu dati ovom procesu?
Riker: Kao što znate, mi podržavamo dijalog Kosova i Srbije od samog početka. Podržavamo napore Evropske unije i pokušavamo da budemo partneri u tim naporima. Mislim da je državni sekretar SAD Majk Pompeo pokazao to unapredivši Metjua Palmera, jednog od mojih zamenika u specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan, i time direktno ukazao na fokus koji imamo u regionu. I predsednik (SAD-a Donald) Tramp podržao je to imenovanjem ambasadora SAD-a u Nemačkoj Ričarda Grenela u specijalnog predsedničkog izaslanika za mirovne pregovore Srbije i Kosova kako bi dodao političku dimenziju koja ukazuje da mi verujemo da je ovo važan proces i da će SAD uraditi ono što može da pomogne taj proces.
RSE: Vi ste dugo bili uključeni u proces medijacije između Kosova i Srbije. Koliko su realne šanse da ove dve države dođu do mirnog rešenja?
Riker: Mi verujemo da su šanse realne. Verujemo da postoji volja na obe strane, što je najvažnije, da postoji želja svih naroda u regionu da žive mirno i da nađu način da se idu napred i u pogledu potpunije integracije u evropske i transatlantske institucije (saveze), da nađu način da bolje osiguraju bezbednost, stabilnost i prosperitet svim ljudima u regionu. Ja verujem da je to ono što lideri i Kosova i Srbije žele da se dogodi. To je pitanje nalaženja prave dinamike, mogućnosti da ide napred i to je ono što čini diplomatiju.
RSE: Više od godinu dana dosta se na Kosovu govori o ideji o razmeni teritorije. Koliko je realistično očekivati da se Kosovo i Srbija dogovore oko novih granica?
Riker: Mislim da bi oni trebalo da razmotre šta mogu da urade da napreduju, pre nego da kreću sa unapred definisanim predstavama šta bi širi mirovni sporazum mogao biti, kako bi mogli da priznaju jedni druge, kako bi mogli da rade da nađu bolje šanse za svoje građane, to uključuje i ekonomske šanse koje bi došle nakon rešavanja spora, traženje načina da povećaju trgovinsku razmenu i šanse i da privuku strane investicije u region i šire. To je ono što budućnost donosi za građane (regiona) i to je ono što SAD želi da podrži, što dve države mogu da urade zajedno i da krenu napred bez preduslova.
Nismo fokusirani na promene granica
RSE: Da li SAD podržavaju ideju promene granica?
Riker: SAD podržavaju da dve zemlje rade zajedno kroz dijalog da nađu put napred iz ovog, što će ponuditi bolje mogućnosti ljudima u Srbiji, ljudima na Kosovu i celom regionu. Iskreno, to je dobro i za Evropu i to je dobro, po našem mišljenju, za širu transatlantsku porodicu naroda da mogu ići napred u stabilnoj, bezbednijoj situaciji. I opet, reč je o budućnosti svih ljudi u regionu i narednih generacija.
RSE: Da li ste zabrinuti zbog upozorenja da bi moguća promena granice između Kosova i Srbije mogla imati domino efekat u regionu?
Riker: Opet, mislim da ste zaokupljeni idejom promene granice. To nije ono na šta smo fokusirani ovde. Fokusirani smo da dve zemlje nađu put napred i unapred smišljene ideje kako bi moglo da se nađe rešenje, nije način da se to radi. Zaista mislim da je izgovor drugih da se ne napreduje kada se fokusiraju na stvari koje smišljaju unapred. Pregovori su pregovori i u dijalogu je reč o tome. Sesti i razgovarati o mogućnostima, stvaranju poverenja između dve zemlje. I zato smo ponudili naše diplomatske usluge, specijalnog predstavnika, specijalnog izaslanika predsednika da se pomogne u premošćavanju i nadamo se saradnji s evropskim kolegama da pomerimo napred ceo proces i region za bolju budućnost svih koji tamo žive.
‘Nudimo usluge i podršku’
RSE: Spekuliše se o nekoj vrsti mirovne konferencije za Kosovo i Srbiju koju bi organizovale SAD. Da li Vašington planira nešto tako?
Riker: Nisam upoznat sa specifičnim planovima. Opet, na dvema stranama je da vide šta mogu da urade zajedno. Imali smo nedavno izbore na Kosovu, čekamo da se na kraju obrazuje vlada. To je očigledno važan korak u procesu napred. Proces dijaloga je bio veoma važan u prošlosti, pomogao je u rešavanju određenih pitanja i želimo da vidimo da se obe strane zajedno vrate za sto, da se vrate dijalogu.
RSE: Možemo li očekivati neki sastanak u Vašingtonu?
Riker: Nisam upoznat sa sastancima u Vašingtonu. Ono što dve strane treba da urade jeste da odluče kako mogu ići napred i mi nudimo dobre usluge i podršku američke diplomatije, želimo da radimo s Evropskom unijom. I naravno da dve strane napreduju u agendi koju su obe postavile kao prioritet.
Bez dogovora status quo
RSE: Deluje hipotetički, ali ako dogovor bude blokiran, koje će biti posledice nastavka statusa kvo u odnosima Kosova i Srbije?
Riker: Mislim, pre svega, kao što ste rekli, to je hipotetički. Zašto bismo trošili puno vremena pričajući o hipotetičkim stvarima. Ako nema dogovora, onda ostajete u statusu quo i ne idete napred, nastavljate da imate nestabilnost u
Reč je o tome da se nađe način da se ide napred
Filip Riker
regionu kojem je potrebno više stabilnosti, nastavljate da dopuštate da istorija predvodi budućnost, umesto da gledate u budućnost i pokušavate da uobličite novu istoriju regiona za koju mislimo da je veoma moguća. Mislim da je vreme da se ide dalje da se nađu načini da ljudi na Kosovu i u Srbiji, ljudi širom Zapadnog Balkana mogu imati više stabilnosti i time više mogućnosti za prosperitet. Da biste to uradili, morate imati bezbednost. Važno je da ljudi u regionu shvate da je potrebno da žive zajedno. Geografija je realnost, susedi su susedi i to se neće promeniti. Reč je o tome da se nađe način da se ide napred i iskoristi ono što je ponuđeno u smislu međunarodne podrške da se nađu rešenje i napredak u ovom dugotrajnom sporu.
Zaboravlja se koliko je rat u BiH bio užasan
RSE: Pređimo na drugo pitanje, na Bosnu i Hercegovinu. Ova zemlja je potrošila godinu dana bez vlade. Kako Bosna može postati funkcionalna država?
Riker: Mislim da je važno da ljude u Bosni i Hercegovini slušaju njihovi lideri. Oni su izabrani da vladaju, da donesu funkcionalnost Bosni i Hercegovini. Znate, prošlo je skoro 25 godina od Dejtonskog sporazuma koji je doneo mir u apsolutno strašnoj situaciji. Mislim da ljudi zaboravljaju koliko je rat u Bosni bio užasan. Tamo, zaista u srcu Evrope, imali ste užasan rat, imali ste toliko mnogo mrtvih, toliko mnogo zverstava, masovni egzodus i migracije. Našli smo put do mira preko dejtonskog procesa i sada 25 godina kasnije zaista je vreme da se ide napred i napravi funkcionalnija država. To je obaveza lidera u Bosni i Hercegovini, svih njih. Svakako je to ono što SAD podržavaju i želimo da radimo s našim evropskim partnerima u promovisanju te ideje.
RSE: Upravo ste spomenuli Dejtonski sporazum i, kao što ste rekli, to je bio veliki američki doprinos miru. Kako komentarišete pozive da se promeni?
Riker: Dejtonski sporazum je sproveden kako bi doneo mir, da se okonča taj užasan rat. On nikada nije bio zamišljen kao trajno rešenje. Ono što nam je potrebno jeste volja svih strana u Bosni i Hercegovini da se razmotri šta se može uraditi ne samo da zemlja bude funkcionalnija, već da ponudi više stabilnosti, više bezbednosti, više prosperiteta. To je opet nešto što ljudi žele i mislimo da je napredovanje u reformama koje podstiče međunarodna zajednica, da se iskoriste dobra volja i podrška koje Bosna i Hercegovina ima od toliko mnogo prijatelja i partnera, odbacujući maligne uticaje koji bi voleli da vide poremećaje u regionu. To je važan korak. I na to je fokusirana naša diplomatija.
Ruski uticaj zabrinjava
RSE: Gospodin Palmer je prošle nedelje izjavio da bi izostanak odluke za Severnu Makedoniju i Albaniju mogao otvoriti vrata Rusiji. Da li ste zabrinuti?
Riker: Mislim da je upravo to razlog za zabrinutost. Videli smo maligni uticaj i ranije u smislu kako je to uticalo na stvari u regionu. Znate kako, ove države su se jasno izjasnile da je pravac u kome žele da idu Zapad. Oni su deo Evrope i žele da budu deo institucija i organizacija koje čine Evropu i koje će im omogućiti veći napredak i veću koheziju. Ostvarili su veliki napredak u prevazilaženju razlika sa svojim susedima. To je prvi korak u sprovođenju neophodnih reformi kako bi se pripremili za otvaranje pristupnih pregovora, za šta će svakako trebati vremena, kako se na kom poglavlju bude radilo. Ali, to je pozitivan proces i verujemo da zaslužuju pozitivan odgovor nakon što su učinili sve ono što se od njih tražilo u ispunjavanju kriterijuma neophodnih kako bi nastavili dalje.
RSE: Po vašem mišljenju, gde je ruski uticaj najveći u regionu?
Riker: To je stvar toga kako drugi ljudi žele da gledaju na to. Rusija je država koja ima odnose u regionu, i mi to priznajemo. Naravno, i mi želimo da imamo bolje odnose sa Rusijom. Bio sam u Moskvi i probao da razgovaram sa kolegama tamo o načinima na koje možemo graditi naš odnos. Dosta je prepreka na tom putu, jedna od najočiglednijih prepreka, najšire gledano, jeste ruski maligni uticaj u Ukrajini, gde je Rusija izvršila invaziju na zemlju, okupirala je i nastavila sa žestokim ratom u istočnom delu Ukrajine. Poginulo je na hiljade ljudi, Rusija je u sklopu Minskog procesa preuzela svoje obaveze.
Ono što mi želimo da vidimo je da Rusija nađe način kako bi krenula dalje i ispunila te obaveze. Cenu za postupke svoje Vlade plaćaju Rusi, ali svakako je Ukrajina ta vrsta malignog uticaja koji ne želimo da vidimo u drugim delovima Evrope, a svakako ne na Zapadnom Balkanu.
Jeftin novac i posebni kineski zahtevi
RSE: Šta je sa kineskim uticajem na Balkanu?
Riker: Kina je takođe izazov, strateški konkurent koji dolazi u zemlje nudeći često jeftin novac, zajmove, a onda dolazi sa posebnim zahtevima. Mi svim svojim prijateljima i partnerima kažemo da moraju biti oprezni sa tim gde ih to dovodi kada govorimo o tehnologiji, infrastrukturi, pitanju 5G tehnologije, kakvu budućnost žele da imaju kada govorimo o infrastrukturi njihove moderne tehnologije, mogućnosti da države prikupljaju podatke, šta to znači za budućnost.
Mi delimo sa prijateljima i partnerima zabrinutost koju smo imali u našoj zemlji i sugerisali da je važno da se o tome razmišlja vrlo pažljivo kako se ide napred. To je zato što mi vidimo da zemlje Zapadnog Balkana žele da budu deo Zapada, deo Evrope i da su preduzele korake da u periodu od mnogo godina, dekada zapravo, da se više integrišu, približe evropskim partnerima. Mi to želimo da podržimo.
