U obraćanju na konferenciji koju je danas u Sarajevu organizovala Fondacija Max Planck, visoki predstavnik je rekao da istinski dijalog mora uključivati i “one koji su – na ovaj ili onaj način – skloni gledati u prošlost, one koji se još okreću nacionalističkoj retorici koja je dovela do sukoba, one koji još uvijek nisu prigrlili ideju Bosne i Hercegovine kao zajedničkog doma za sve njene ljude.”
Rekao je da je “početak puta ka dijalogu” uvidjeti strah i bojazan koji ljude navode da govore i ponašaju se na taj način.
“Dijalog nije zasnovan na prihvatanju stanovišta drugog; on se zasniva na prepoznavanju tog stanovišta i na pokušaju da se shvate uzroci tog stanovišta. Bez takvog dijaloga, neće biti pomirenja – pomirenja koje je ovoj zemlji potrebno ako želi ići naprijed”, rekao je Incko, saopšteno je iz OHR-a.
Visoki predstavnik je rekao da bh. građane ne treba učiti o dijalogu i pomirenju – oni bi ostatku Evrope mogli puno toga reći u vezi s tim. Ali je dodao da im treba prostor i da međunarodna zajednica može da obezbijedi i održava takvu platformu za dijalog, kako bi to bilo moguće.
Rekao je da bi takva platforma građanima omogućila da postave pitanje “Šta za mene treba da se promijeni pa da svoga susjeda gledam drugim očima?”
“Istina je da su brojni čelnici ove zemlje puno pričali – često na izrazito nekonstruktivan način – a malo uradili. Ali Bosna i Hercegovina nisu njeni lideri. Bosna i Hercegovina su njeni ljudi. A njeni ljudi su izuzetni. Vjerujem da nova – ili obnovljena – platforma za dijalog može omogućiti da ta mudrost procvjeta. Pomirenje se bavi otvorenim ranama. Bavi se mržnjom i ogorčenošću. To nije lako, ali je neophodno i mislim da možemo obezbijediti platformu na kojoj bi se taj teški, ali neophodni dijalog odvijao. To bi bio važan korak na dugom putu dubokog i trajnog pomirenja”, kazao je Incko.
Visoki predstavnik je rekao da će međunarodna zajednica osigurati da se Dejtonski mirovni sporazum provede i da se oni koji žele pretočiti ogorčenost i strah u politički program spriječe u tome. Rekao je da će međunarodna zajednica “štititi prostor u kome se odvija istinski dijalog – dijalog koji priznaje postojanje straha i zabrinutosti, ali koji im se ne predaje. Dijalog koji prihvata različita stanovišta, ali istovremeno odražava sposobnost bh. društva da očuva saradnju i vidi mogućnosti u nerijetko sumornim okolnostima”, prenose “Nezavisne“.
