“Evropska Unija je dobila neočekivanu priliku da povrati vodeću ulogu u ovom procesu. Međutim, upozorio bih Brisel da ne nastavi čitav postupak bez Amerikanaca. Možda je sada teško popraviti odnose sa Grenelom i Trampom, ali dugoročno gledano, naročito nakon novembarskih izbora u SAD, Evropljani treba da vrate Amerikance za pregovarački sto,” ističe Petrič.
On smatra da će pregovaračka pozicija Kosova biti oslabljena, a da će dodatno osnaženi predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon poslednjih izbora, istovremeno imati i veću odgovornost.
Kada je reč o zbivanjima u Crnoj Gori, Petrič ocenjuje – na primeru izazova sa kojima se suočava beloruski lider Aleksandar Lukašenka, te promenjene uloge OVK nakon pobede Aljbina Kurtija na izborima – da je to nagoveštaj približavanja kraju jedne epohe.
“Na sličan način, u Crnoj Gori Đukanovićeva epoha se možda bliži kraju, što se još ne nazire, jer nema nagoveštaja promene režima, ali mislim da će se desiti u narednih nekoliko godina. Takve situacije su uvek turbulentne zbog čega NATO i EU treba da je pomno prate,” smatra Petrič.
Rambo diplomatija’
RSE: Otkazani su razgovori Beograda i Prištine u Vašingtonu – zakazani za subotu – zato što su predsednik Kosova Hašim Tači a potom i premijer Abdulah Hoti saopštili da neće doći nakon što je haški tužilac podigao optužnicu protiv Tačija za ratne zločine.
Tužilac je optužio Tačija i Kadrija Veseljija zbog „kontinuiranih pokušaja da ometaju i podrivaju rad Specijalizovanih veća“.
Ova optužnica tek treba da bude potvrđena, ali se postavlja pitanje zašto je objavljena samo tri dana pre susreta u Vašingtonu. Mark Elis (Ellis), izvršni direktor Međunarodne advokatske komore je kazao za RSE da to nije politički motivisano.
Međutim, pojedini mediji, poput Gardijana, navode da je cilj ovog iznenadnog saopštenja da spreči da se u Vašingtonu postigne sporazum kojim bi Tači postao politički nedodiriv, odnosno dobio imunitet.
Istovremeno, Karl Bilt (Carl Bildt) smatra da tužilac možda ima indicija da Tači pokušava da uveri Belu kuću da ukine Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu.
No, specijalni tužilac je Amerikanac koga je imenovala Trampova administracija. Državni sekretar Majk (Mike) Pompeo je u pismu Tačiju u martu zatražio od njega da ne opstruira rad ovog suda istakavši podršku njegovom radu.
Kakav je Vaš komentar?
Petrič: Iznenađen sam zbog trenutka u kome je objavljena optužnica. Ja sam od samog početka bio sumnjičav i imao negativan stav prema američkoj inicijativi, jer neće biti uspešna bez angažmana Evropljana.
Takođe, način na koji je Bela kuća nastupila – ja sam to u “Njujork tajmu” nazvao “Rambo diplomatijom” – ne može dovesti do napretka. U trenutku kada nema oružanog sukoba u regionu, potrebno je vreme za razgovore kako bi obe strane prihvatile kompromisno rešenje.
Pozitivna strana ove inicijative je da su i Beograd i Priština iskazali spremnost da reše sporna pitanja na miroljubiv način. Naravno, taj napredak je već ostvarila EU pod čijim pokroviteljstvom je poslednjih godina vođen dijalog dve strane.
Međutim, kada je reč o američkoj inicijativi, kao što sam rekao, ona ne može da da rezultate bez Evropljana. Na kraju krajeva, EU će morati da investira na Balkanu svoj politički prestiž, a pre svega novac. Takođe, nadajmo se da će Kosovo jednog dana postati član Evropske Unije, ako se čitav proces ispravno usmeri. Naravno, potreban je i angažman SAD.
U prošlosti kad god su Amerikanci i Evropljani našli zajednički jezik, uspeli su da ostvare cilj. Zbog toga sam bio sumnjičav da to može funkcionisati i imao sam negativan stav zbog isključivanja Evropljana. Naravno, sada se situacija promenila.
Prilika da EU povrati vodeću ulogu
RSE: Prilično je čudna situacija. Najpre je bilo neobično da je američki posrednik Ričard Grenel saopštio vest o sastanku u Vašingtonu istoga dana (15. jun) kada je evropski izaslanik Miroslav Lajčak trebalo da doputuje u Prištinu po prvi put u toj ulozi.
Nakon toga, tri dana pre razgovora u Vašingtonu obelodanjena je optužnica protiv Tačija. One se u principu objavljuju tek kada ih sudsko veće potvrdi, što se u ovom slučaju još nije desilo. Da li je ovaj potez bio i politički motivisan?
Petrič: Ne mogu da pretpostavim, niti to verovatno iko može, zašto se ovo desilo. Trenutak je jedinstven i čudan. Može se spekulisati da je došlo do unutar američkih nesuglasica jer se tužilac koga je, kao što ste rekli, imenovala Trampova administracija, bojao da će Grenel postići sporazum nauštrb Suda za procesuiranje ratnih zločina na Kosovu.
S druge strane, ima i spekulacija da je to bila evropska inicijativa – mada sumnjam u to – da onemogući sastanak u Vašingtonu.
Dakle, možemo da nagađamo, ali je ovo u svakom slučaju dovelo do velike promene u dijalogu o Kosovu. Evropska Unija je dobila neočekivanu priliku da povrati vodeću ulogu u ovom procesu.
Međutim, upozorio bih Brisel da ne nastavi čitav postupak bez Amerikanaca. Možda je sada teško popraviti odnose sa Grenelom i Trampom, ali dugoročno gledano, naročito nakon novembarskih izbora u SAD, Evropljani treba da vrate Amerikance za pregovarački sto.
Oslabljena pregovaračka pozicija Kosova
RSE: Da, spekuliše se da su Evropljani, naročito Nemačka, želeli da uzvrate SAD-u, jer su, navodno, stajale iza smene Vlade Aljbina Kurtija, a i da onemoguće eventualne dogovore o razmeni teritorija. Međutim, postavlja se pitanje kako je EU mogla da utiče na američkog tužioca?
Petrič: Naravno, to su sve spekulacije i ne bih želeo da ih produbljujem i dajem im značaj. Mislim da je važnije sada da se fokusira na novostvorenu situaciju i šta se može uraditi. Smatram da Lajčak ima sjajnu priliku da reafirmiše evropska pravila u posredovanju i dobije pristanak Beograda i Prištine oko tih principa.
Međutim, osnažena je pozicija predsednika Srbije Aleksandra Vučića kao potencijalnog partnera u tom novom pristupu. Istovremeno, još nema takvog pandana u Prištini za pregovore, zato što je Hotijeva Vlada veoma slaba. Njen sponzor je Tači i zato će njena pozicija biti još slabija. Pretpostavljam da će pre ranije nego kasnije na Kosovu biti održani novi izbori.
RSE: Hoti se sreo u četvrtak sa evropskim zvaničnicima, ističući da nema alternative dijalogu. Istovremeno, predsedavajući Saveta Evrope Šarl Mišel (Charles Michele) je izjavio da će dijalog biti nastavljen u julu.
Kakav će biti format tih razgovora pod pokroviteljstvom EU, mislim na sadržaj, a pre toga ko će predstavljati Kosovo?
Hoti, koji je na premijerskoj funkciji svega nekoliko sedmica, predvodi, kao što ste rekli, ne tako snažnu vladu. Da li će se osećati Tačijevo odsustvo u pregovorima imajući u vidu njegovo iskustvo i poziciju na domaćoj političkoj sceni? Da li će pregovaračka pozicija Kosova biti oslabljena?
Petrič: Definitivno, pregovaračka pozicija Kosova će biti znatno oslabljena. Takođe, postojao je izvestan nivo ličnog poverenja između Vučića i Tačija. Stoga će sada i Beograd morati da preispita ko će biti njegov glavni pregovarač.
Naravno, Vučić ima najveću moć, ali ne znam ko će na drugoj strani predstavljati Prištinu. Bojim se da pre izbora na Kosovu neće biti pronađen snažan i pouzdan partner.
RSE: Ako Hoti bude predvodio kosovsku delegaciju, da li to znači da bi umesto Vučića, Srbiju trebalo da takođe predstavlja premijer?
Petrič: To je svakako na Vučiću da odluči. Prema protokolu, predsednik treba da razgovara sa predsednikom, a ne sa premijerom. Međutim, iz praktičnih razloga, Lajčak će morati da razgovara sa obe strane da bi pronašao najbolje rešenje.
Ekonomija ne može da reši političke probleme
RSE: Da li će biti nastavljen i dijalog pod pokroviteljstvom SAD? Njihov izaslanik Ričard Grenel je stupio na scenu prošle godine, kada je EU ostala po strani.
Evropski lideri su se žalili da ih Grenel nije konsultovao prilikom zakazivanja sastanka u Vašingtonu, mada je on negirao da su dve strane u sukobu. Grenel je istakao da će se razgovori u SAD fokusirati na ekonomska pitanja, dok će se pod pokroviteljstvom EU nastaviti razgovori o političkim.
Da li fokus na ekonomiju može da pomogne u postizanju političkog kompromisa, ili da posluži kao zamena u odsustvu dogovora o ključnim političkim pitanjima?
Petrič: Veoma sam sumnjičav da takav pristup može biti uspešan. Ukoliko nema političkog rešenja, kako će doći direktne strane investicije u region? Nerešen politički spor između Srbije i Kosova je svakako jedan od razloga za njihovu ekonomsku nerazvijenost.
Preko potrebna normalizacija odnosa Kosova i Srbije se može postići samo u pregovorima o političkim pitanjima. Naravno, istovremeno se može razgovarati i o poboljšanju ekonomskih uslova, ali to ne može biti održivo ukoliko na kraju nema političkog rešenja.
Prilično se bojim da je to pokušaj primene američkog mirovnog plana za Bliski istok sada na Balkanu, koji je unapred osuđen na propast. Treba uključiti što više aktera.
Smatram da treba uspostaviti i pragmatične odnose sa Moskvom i Pekingom o ovom pitanju, jer oni raspolažu pravom veta u Savetu bezbednosti. SAD i EU mogu da posreduju u postizanju političkog rešenja, ali bez saglasnosti, pre svega Rusije, Kosovo nikada neće ući u Ujedinjene nacije.
Američka inicijativa u ćorsokaku
RSE: Da li će biti nastavljen i dijalog pod pokroviteljstvom SAD, bez obzira na ovu situaciju? Mnogi smatraju da je brzina na kojoj u ovom dijalogu potencira Vašington imala za cilj da pomogne Trampu na izborima u novembru, jer mu je potrebna neka diplomatska pobeda na međunarodnom planu. Ili će dijalog biti nastavljen samo pod okriljem EU?
Petrič: Ne znam, možda će biti nastavljen, ali su šanse za uspeh drastično smanjene. Otvoreno govoreći, mislim da je američka incijativa mrtva, jer ne vidim način na koji može da se oživi.
RSE: Tači je očito bio spreman na određene ustupke, a Vučić je očekivao izvesne koncesije kako bi se došlo do sporazuma. Sticao se utisak da su obojica bili skloniji pregovorima pod pokroviteljstvom Vašingtona jer su oni, kako se spekulisalo, podrazumevali i razmenu teritorija, čemu se EU odlučno protivi.
Mislite li da SAD ne mogu da nađu drugog političara na Kosovu koji bi bio spreman da sledi Tačijev pristup?
Petrič: Tači je u tom smislu bio spreman i fleksibilan, dok Hoti nije i plus nema političku moć da pregovara o tako teškom političkom pitanju. Zbog toga smatram da je američka incijativa sada u ćorsokaku. Mislim da je najvažnije motivisati Srbiju i Kosovo da se angažuju u stvaranju situacije u kojoj obe strane dobijaju.
Takva situacija povoljna i za Srbiju i za Kosovo može biti politička, ekonomska a možda i teritorijalna. Naravno, ovu poslednju opciju – razmenu teritorija – mnogi odbacuju, počev od Nemačke, preko Francuske do ostalih aktera, uključujući i na samom Kosovu i u Srbiji.
Ne znam kakav će biti krajnji ishod, ali posredovanje treba da omogući da sve opcije budu otvorene. To je veoma važno i na Beogradu i Prištini je da se dogovore, jer će oni primeniti to rešenje i treba da ga brane od kritičara. To je moje iskustvo sa Dejtonskim sporazumom u BiH, gde su strani akteri nametnuli rešenje, ali koje ne funkcioniše.
I nakon 25 godina od pomenutog dogovora, i dan danas postoje isti problemi. Zašto? Zato što je rešenje nametnuto. Ono je odigralo pozitivnu ulogu u okončanju rata, ali to nije plan za demokratsku budućnost Bosne i Hercegovine. To se po svaku cenu mora izbeći u slučaju Kosova.
Ne treba isključiti korekciju granica
RSE: Grenel je izjavio da se o razmeni teritorija ne bi raspravljalo u Vašingtonu. Da li je ta ideja generalno i dalje u igri?
Petrič: Teritorijalna pitanja su uvek bila važna u sukobima u bivšoj Jugoslaviji. Mnoge granice su promenjene, najpre prilikom samog njenog raspada i nastanka država naslednica.
Nakon toga su usledili sporovi oko demarkacije granica: između Crne Gore i Kosova, Srbije i Hrvatske, Slovenije i Hrvatske u području Pirana. Demarkacija granica nije veliki problem ako se to valjano uradi.
Zbog toga ne treba tu opciju u startu isključiti. To je bio pristup EU u vreme dok je Federika Mogerini posredovala u dijalogu.
Nema smisla da sada komentarišem tu mogućnost kada je Kosovo ostalo bez političara koji je to podržavao, ali smatram da ne treba preterano emocionalno reagovati na pitanje demarkacije granice.
To nikada ne može biti samo po sebi rešenje, već njegov deo. Treba čuti argumente i jedne i druge strane. Međutim, to nije učinjeno u prošlosti jer je odmah izazivalo kontroverze. Lajčak je isključio tu opciju, dok Borelj nije, tako da ni EU nema jedinstvenu poziciju.
Rizik od ‘ekonomskog čišćenja’
RSE: Međutim, to nije demarkacija granica kao u slučaju Slovenije i Hrvatske, već razmena teritorija, tako što bi Srbija pripojila delove na severu Kosova naseljene uglavnom Srbima u zamenu za područje na jugu Srbije na kome su Albanci u većini, koje bi se pripojilo Kosovu. Stoga se mnogi pribojavaju lančane reakcije koja bi imala pogubne posledice, pre svega po Severnu Makedoniju i BiH.
Petrič: Slažem se sa vama. U slučaju dogovora to bi se moralo realizovati veoma pažljivo, jer postoje indikacije, kao što ste pomenuli, da bi to moglo izmaći kontroli. Ali to bi trebalo da bude deo teškog procesa pregovaranja kako bi se izbegle bilo kakve posledice po druga područja na Balkanu.
Amerikanci su u pravu kada ukazuju na važnost poboljšanja ekonomske situacije, jer ljudi, naročito mladi, masovno odlaze sa Balkana, i to treba zaustaviti. Stoga ako pregovori Beograda i Prištine budu trajali unedogled – bez mogućnosti poboljšanja ekonomske situacije – nastaviće se odliv stanovništva ove regije.
U prošlosti smo bili svedoci etničkog čišćenja na Balkanu. Sada smo svedoci “ekonomskog čišćenja”, odnosno pustošenja regije jer nema posla i osećaja sigurnosti. Zato je važno pronaći sveobuhvatno rešenje, čiji deo treba da bude i Grenelova ideja o slobodnoj ekonomskoj zoni.
To bi ljude međusobno zbližilo, poslužilo bi kao podsticaj za ekonomski razvoj i poslužilo bi kao najbolja priprema za na kraju pridruživanje Evropskoj uniji gde postoji slobodna ekonomska zona, kao najvažniji deo evropskog projekta. Stoga je potrebna i slobodna ekonomska zona na Balkanu kao priprema za ulazak u EU, što će biti dug proces. To treba da bude fokus, a ne toliko granice.
RSE: Ideja o mini Šengenu na Balkanu je bila na tom tragu, ali je Kosovo bilo protiv nje.
Petrič: Da, mini Šengen je jedna od tih ideja. Mislim da je dobrodošla bilo koja inicijativa koja približava ljude i otklanja sukobe. Verujem da će novi pristup EU sa Lajčakom omogućiti napredak, ali ne očekujem brzo rešenje. To će biti dug proces, nadajmo se, pažljivo dizajniran. Na kraju treba očekivati rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane.
Vučića treba držati za reč
RSE: Beograd je očito zadovoljan optužbom protiv Tačija, jer je tražio pravdu za zločine počinjene nad Srbima. Istovremeno, ojačaće njegova pozicija u nastavku pregovora sa Prištinom. Međutim, da li Srbija može da zauzme tako komfornu poziciju ili ima razloga i za brigu?
Petrič: Trebalo bi da ozbiljno pregovara. Vučić je u više navrata izjavio da će to biti težak proces za Srbiju, ali da mora da ide tim putem da bi se sačuvao mir. Mislim da je to dobar pristup i treba ga držati za reč.
RSE: Da, Vučić je rekao da će to biti teški pregovori u kojima se očekuje od Srbije da učini bolne ustupke. Rekli ste da je nužno stvoriti uslove u kojima obe strane dobijaju. Na kakve će ustupke Beograd morati da pristane da bi se došlo do rešenja koje će omogućiti obema stranama da krenu napred?
Petrič: Na Beogradu je da odluči o detaljima, ali može mnogo toga da dobije, pre svega normalizaciju života koji predugo vremena za premnogo ljudi nije normalan.
Rešenje bi uklonilo prepreke za ekonomski razvoj i ulazak u EU. Vučić je pre nekoliko godina izjavio da Srbija može postati članica za pet godina. To je verovatno bilo preoptimistično, ali rešenje za kosovsko pitanje može ubrzati pregovore o ulasku Srbije u EU.
Primer dve Nemačke
RSE: Ali, da bi ostvarila taj cilj Srbija će morati, možda ne formalno, u suštini da prizna Kosovo. Kakav kompromis je tu moguć?
Petrič: Postoji primer dve Nemačke nakon Drugog svetskog rata. Zapadna Nemačka nije priznavala Istočnu Nemačku, ali je na kraju pronađen modus vivendi. Dakle, važno je pronaći pravi pristup i onda pažljivo ići korak po korak napred.
Bitan je krajnji cilj, ali su važni i ti međukoraci. U tom kontekstu je veoma važno poboljšanje ekonomske situacije kako bi se olakšalo postizanje sveobuhvatnog rešenja, ali ne treba od nje očekivati čuda ako nema sporazuma o političkim pitanjima.
RSE: Kao što je kampanja Beograda za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.
Petrič: Naravno, to svakako nije od pomoći, kao što ni kampanja za učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije sama po sebi neće dati rezultate.
Veća Vučićeva odgovornost nakon izbora
RSE: Sastanak u Vašingtonu bio je predviđen šest dana nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, čiji je ishod unapred bio jasan. Stoga, stiče se utisak da pomenuti razgovori nisu slučajno bili zakazani za taj datum.
Da li je Bela kuća smatrala da će politički dodatno osnaženi Vučić, bez opterećenja kako će birači reagovati, imati slobodne ruke da prihvati ne tako povoljan sporazum po Srbiju?
Petrič: Da ponovim, to je više spekulacija, ali svakako je pozicija Vučića osnažena sa dvotrećinskom većinom u parlamentu. To istovremeno znači i veću njegovu odgovornost za dobar ishod pregovora, a to znači kompromis, što, kako je sam Vučić rekao, podrazumeva i izvesne ustupke.
RSE: Da li će ubedljiva Vučićeva pobeda sa ograničenom mogućnošću izbora koju su imali birači, kako je ocenio OEBS, voditi ka nazadovanju demokratije u Srbiji, ili će to stvoriti problem i njemu jer, čini se, EU nije više spremna da žrtvuje demokratske vrednosti zarad stabilitokratije, kao što je to bio slučaj u poslednjih nekoliko godina?
Petrič: Kao što sam rekao, Vučić sada ima dodatnu odgovornost za zbivanja u Srbiji, za svoje postupke. On zna da je pitanje Kosova ključno za budućnost Srbije i da sadašnje stanje ne može da traje unedogled, jer je to veliki teret za nju.
Balkan kao slika novog svetskog poretka u nastajanju
RSE: Rekli ste da treba osigurati da i Rusija prihvati rešenje za Kosovo, da bi ono moglo da uđe u UN. Vučić godinama nastoji da balansira između EU, sa jedne, i Rusije i Kine, sa druge strane.
Sa dvotrećinskom većinom njegove partije, srpski parlament će više ličiti na beloruski nego na evropske. Da li će za Brisel biti problem saradnja sa takvom vrstom političara?
Petrič: Vučić očito sledi politiku nesvrstavanja, koju mi u Austriji dobro razumemo zbog vojne neutralnosti. Istovremeno, mi smo veoma proevropski i prozapadno orijentisani. U situaciji kada Evropska Unija nije bila previše angažovana na Balkanu u poslednjih nekoliko godina, ne mogu se nužno osuđivati političari koji traže partnere i na drugoj strani.
Stoga EU treba da bude veoma jasna oko svojih demokratskih vrednosti kada nastupa prema Srbiji. Ali, tu su i tradicionalno bliski odnosi Beograda sa Rusijom. Istovremeno, Kina je sve prisutnija na tom području.
Na neki način, Balkan je slika novog svetskog poretka u nastajanju, neka vrsta laboratorije za politiku moći, evropskih integracija, evropskih granica, da li ova regija pripada Evropi. To su fundamentalna pitanja koja se nadvijaju nad pregovorima Srbije i Kosova.
Zbog toga se zalažem za snažnu ulogu EU u rešavanju tog problema, kao i u BiH. Jer, to se ne tiče samo Balkana već i same Evrope. Ona neće biti slobodna sve dok se dva velika sukoba na Balkanu suštinski ne reše: jedan je između Srba i Albanaca, a drugi između Srba i Hrvata.
Da li se Đukanovićeva epoha bliži kraju?
RSE: Na kraju o situaciji u Crnoj Gori koju od prošle godine potresaju sukobi između vlasti i Srpske pravoslavne crkve koja protestuje zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti.
To je verovatno najveći politički izazov za Mila Đukanovića u njegovoj 30-to godišnjoj vladavini. Da li će tenzije dalje eskalirati, ili će biti postignut neki kompromis?
Petrič: Ne pratim pomno u poslednje vreme zbivanja u Crnoj Gori. Međutim, istorijski, ako analiziramo šta se dešava u Belorusiji gde je na vlasti političar sa najdužim stažom, to je nagoveštaj približavanja kraju jedne epohe. To je uvek opasna situacija – ne samo za vladaoca – već i celu zemlju. Dakle, to posmatram u širem kontekstu.
Drugi primer je Oslobodilačka vojska Kosova (OVK), gde se 20 godina nakon rata završava ta era, i Kurti verovatno više predstavlja budućnost Kosova.
Na sličan način, u Crnoj Gori Đukanovićeva epoha se možda bliži kraju, što se još ne nazire, jer nema nagoveštaja promene režima, ali mislim da će se desiti u narednih nekoliko godina. Takve situacije su uvek turbulentne zbog čega NATO i EU treba da je pomno prate.
RSE: Kako komentarišete Đukanovićeve tvrdnje da je Srpska pravoslavna crkva (SPC) jedan od poslednjih ostataka projekta Velike Srbije, te da se Beograd meša u unutrašnja pitanja Crne Gore?
Petrič: Severni deo Crne Gore je mnogo više prosrpski orijentisan. U svakom slučaju, treba pomno pratiti reakciju Beograda. Ja sam uveren da Vučić ne želi da rizikuje evropsku perspektivu Srbije, jer Brisel ne bi sigurno blagonaklono gledao na mešanje Beograda u Crnoj Gori. Stoga nisam zabrinut da će faktori sa strane igrati veliku ulogu u zbivanjima u Crnoj Gori.
Mislim da će ključna biti unutrašnja dinamika, odnos vlasti i opozicije. Takođe, u Crnoj Gori postoji snažno civilno društvo koje želi kraj Đukanovićeve vladavine. Kada je reč o položaju SPC, to nije samo crkveno pitanje.
RSE: Kako komentarišete tvrdnje da se SPC ponaša kao država u državi, zahtevajući za sebe poseban status tako da za nju ne važi pravni sistem Crne Gore?
Petrič: Slična je situacija i drugde u regionu, pre svega na Kosovu gde se postavlja pitanje položaja SPC, odnosno njenih verskih zdanja i zemlje. Pravoslavni centar u Beogradu je zabrinut da gubi moć i uticaj.
