Sudeći po onome što govori, ocene su, Stanivuković ne pokazuje spremnost da izađe iz spirale nacionalizma. Poslednja u nizu izjava jeste: „Moja zemlja je Republika Srpska, a ne skraćeno RS, kako taj entitet nazivaju u Federaciji Bosne i Hercegovine. Srbija je majka, a Kosovo i Metohija deo Srbije“, kazao je Stanivuković.
On ne priznaje ni Haški sud niti presude izrečene Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću.
„Taj sud je naneo štetu mom narodu“, tvrdi, i to je za njega, kaže, „čiča miča i gotova priča“.
Izabrani gradonačelnik Banjaluke ne priznaje ni da se dogodio genocid u Srebrenici, jer kako kaže, namere istrebljenja naroda, što je po definiciji genocid, tamo nije ni bilo.
„Problem je što je to pitanje ispolitizovano“, tvrdi Stanivuković koji sebe naziva modernim političarom koji „voli sve druge ljude i ne beži od grešaka“.
A u Srebrenicu će, kaže, doći kada bude osećao da treba.
Reč je o razlikama u nijansama, kaže za Danas Tanja Topić, političarka analitičarka iz Banjaluke.
„Dominantan narativ u Republici Srpskoj je izrazito nacionalno obojen, i kao političaru vam se ne prašta ako priznajete genocid u Srebrenici i ako ne potencirate ljubav prema ‘majci’ Srbiji, te ako niste dobar vjernik. Taj stav o negiranju genocida i omalovažavanje Haškog suda, štaviše je zvaničan. Bez toga ne treba ni da pomišljate na znatan uspjeh na izborima, makar oni bili i lokalni“.
Topić ističe i da su „poštovaoci ljudskih prava (doživljeni kao) produkt mrskog Zapada i ideje koje oni zastupaju nisu rado prihvaćene. Slijedeći logiku ovdašnjih političkih faca one su nepoželjne i nisu u duhu naroda iz kojeg dolaze“.
Sagovornica iz Banjaluke podseća da je Stanivuković gradio kampanju na borbi protiv korupcije, okrećući se malom čovjeku.
Još u toku kampanje imao je „izlete“, navodi Topić, u kojima je izražavao poštovanje četničkom pokretu.
„Za njega je četnički pokret prvi antifašistički pokret u Drugom svjetskom ratu. Mislim da je u ovom dijelu njegovih stavova ključnu ulogu odigrala ideološka i politička indoktrinacija, uz nacionalnu homogenizaciju i vjerski uticaj, jer je teško drugačije objasniti da momak koji rat ne pamti, koji o ideologijama pojma nema, ima tako rigidne i konzervativne stavove. Te svoje stavove obrazlaže prirodom naroda iz kojeg potiče“.
Izjave Stanivukovića nisu iznenađujuće ni za Vehida Šehića, kopredsednika Igmanske inicijative za BiH.
U izjavi za Danas, Šehić ocenjuje da je nakon lokalnih izbora Banjaluka doživela promene u političkom smislu, ali da one suštinske koje se tiču nekih moralnih promena nije doživela ni Banjaluka, pa ni mnogi gradovi u BiH.
„Stanivuković je mlad političar koji je odgajan, vaspitavan i obrazovan u jednom vremenu, i kroz školu je učio ovo što govori. On je mlad čovjek, dostupni su mu mnogi drugi podaci zbog toga me ne iznenađujuće zašto on ne prihvata da se zločin u Srebrenici nazove imenom kako je to utvrdio Međunarodni krivični sud u Hagu tako i Međunarodni sud pravde u Hagu, da se radi o genocidu“.
Čak se i u deklaraciji koju je usvojila Skupština Republike Srbije, podseća naš sagovornik iz BiH, osuđuje veliki zločin koji se dogodio u Srebrenici, a „kako je to utvrdio u svojoj odluci Međunarodni sud pravde u Hagu a on je jasno naznačio da je počinjen genocid“.
Sa druge strane, Šehić naglašava da u BIH još ne postoji spremnost „da se suočimo sa činjenicama o svemu što se dešavalo tokom rata 1992-1995“.
Svako ima neki svoj pogled, kaže, „često ćete čuti tri istine iako zdrava logika nalaže da mogu biti tri istine već samo jedna istina. I to se obično radi o poluistinama koje nekad mogu biti pogubnije čak i od same laži“.
Ukazuje da ga ne iznenađuje stav „gdje mi nemamo te hrabrosti ljudske da pogledamo istini u oči o svemu što se dešavalo u BiH i našem regionu“.
Tako da se, ističe, suštinski ništa nije promenilo, a sa druge strane postoje pokušaji revidiranja istorije Drugog svetskog rata ne samo na političkoj sceni nego nažalost i u udžbenicima – „da su neki drugi bili antifašisti a ne partizanski pokret nastao od Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije“.
Kako naglašava, imamo tu sreću da istina o tom ratu postoji u evropskoj i svetskoj istoriji „bez obzira što se oni trude da falsifikuju dokumente neće im poći za rukom jer su i drugi zapisivali sve ono što se dogodilo na tlu Evrope i sveta tokom Drugog svetskog rata“.
Šehić ukazuje da „mi živimo u jednoj državi gde po gradovima imamo imena naziva ulica, trgova, institucija po ljudima koji su bili na strani fašizma i nacizma u Drugom svetskom ratu. Da li neko može biti nacionalni heroj ko je bio na strani takvih ideologija koje su bile maskirane na ratnim zakonima, automatski su to i zločinačke ideologije?! Neko pokušava opravdati nešto što se opravdati ne može“, ističe naš sagovornik.
„Istovremeno nas mnogi lideri uvjeravaju da su oni na evropskom putu, a evropska vrijednost je antifašizam. Nažalost, u BiH u političkom smislu antifašizam još uvijek ne postoji i licemjerno je kada neki obilježavaju antifašističke praznike, a onda glorifikuju neke koji su bili protiv protiv antifašizma u tom periodu. Tako da je to nažalost naša realnost – moralni sunovrat koji živimo, istina koja nije vrednosna kategorija u našim životima i zato ne treba nikoga da čudi zašto je situacija ovakva i sa mladim ljudima koji bi ipak trebalo da razmišljaju o prošlosti i o budućnosti na jedan drugačiji način“.
Kakve su promene u vrednosnom smislu, pita se Šehić, ako, kako kaže, imamo isti pogled prema „nekakvim lažnim junacima iz naše prošlosti tako da će proći će još mnogo vremena dok ne shvatimo da je istina jedini pravi lijek za sve naše unutrašnje probleme, pa i individualno i kao društvo“.
Nesporna je činjenica, ukazuje, da u nekom ratu svi čine zločine.
„Negdje je to ideologija negdje neke zločine ne možete kontrolisati, ali ih morate sankcionisati. Ali opravdavati bilo kakav zločin je apsolutno civilizacijski neprihvatljivo“.
Političaru se ne prašta ako prizna genocid u Srebrenici 2
Stanivuković se, kako je sam rekao, zalaže da „Banjaluka bude otvoren, prijateljski grad prema svakom čoveku“ ali, kaže, da dok je on na čelu tog grada, gej parada neće biti organizovana.
Prema mišljenju Tanje Topić, čini se da je Stanivuković ovom izjavom pokazao da nije gradonačelnik svih građana i kako je „boreći se protiv svoje sušte suprotnosti postao ista“.
„Čovjek koji se borio za oslobađanje Trga Krajine u Banjaluci za njene građane, sada bi zabranio za svog političkog vijeka šetnju onima koji nisu po mjeri naroda i vjere. Iako nije on taj koji u ovom slučaju daje zeleno svjetlo“.
„Svi se oni zaklinju u boga, svi su oni takozvani vjernici. Citiraću jednog čoveka koji je za mene moralno osveženje na svetskoj sceni, a to je papa Franja koji je na upit kako on gleda na osobe poput homoseksualaca, rekao ‘ko sam ja da im sudim’. Dakle, niko nema pravo da osuđuje ljudska bića na ovakav način“, ukazuje Vehid Šehić.
Svi, dodaje, „a naročito oni koji se izjašnjavaju kao religiozni, zaboravljaju da je bog gospodar sveta. Međutim, mnogi su od boga uzeli pa oni odlučuju o sudbinama ljudi zaboravljajući da su svi božja bića. Ako bi ih gledati kao božja bića onda ne bi imali ovakve stavove prema određenom dijelu populacije“, prenosi danas.
