Ovaj dokument je podržala 141 zemlja dok je su 32 bile suzdržane.
Venecuela nije mogla da glasa jer joj je uskraćeno to pravo zbog neplaćenih obaveza prema svetskoj organizaciji u iznosu od 40 miliona dolara.
Ove zemlje, kao i Rusija, imaju autoritarne režime. Prema Indeksu ljudskih sloboda Instituta Kato (Cato) za 2020, Rusija je rangira kao 115. na svetu od 194. zemlje. Belorusija je na 99. mestu, a Sirija je među deset najneslobodnijih zemalja na svetu.
Severna Koreja i Eritreja, obe jednopartijske diktature, uopšte nisu rangirane.
Belorusija
Belorusija i Rusija dele granicu i takođe imaju važne ekonomske i političke veze, a 48 odsto beloruske spoljne trgovine odvija se sa Rusijom.
Belorusija zavisi od uvoza ruskih energenata po povlašćenoj ceni. S druge strane, od Belorusije vodi Suvalki koridor ka ruskoj enklavi Kalinjingrad.
Reč je o oko 65 kilometara dugom pojasu zemlje na granici Poljske i Litvanije.
Poznati magazin “Politiko” (Politico) je nazvao Suvalki koridor najopasnijim mestom na planeti, jer bi na njemu mogao da započne treći svetski rat zbog strateške važnosti za Rusiju i NATO.
Aleksandar Lukašenko, autoritarni lider Belorusije, optužen je za kršenje ljudskih prava zbog gušenja štampe i dozvolio je svojoj vojsci da učestvuje u zajedničkim vežbama sa ruskim trupama u Belorusiji.
Uloga Belorusije u dosadašnjoj invaziji već je rezultirala sankcijama Britanije i EU.
Rusija i Belorusija su formirale savez 1997. kao nadnacionalnu tvorevinu u cilju produbljivanja veza i saradnje. U poslednje vreme se govori i o ujedinjenju dve države.
Sirija
Sirijski predsednik Bašar el Asad pohvalio je ruskog predsednika Vladimira Putina zbog invazije na Ukrajinu i osudio zapadnu “histeriju”.
Asad je rekao da su događaji u Ukrajini “ispravljanje istorije i uspostavljanje ravnoteže koja je izgubljena u svetu nakon raspada Sovjetskog Saveza”.
Zvanični Damask je veran saveznik Moskve otkako je Rusija pokrenula vojnu kampanju u Siriji 2015. koja je pomogla da se preokrene tok građanskog rata u korist Asadovog režima, uz masovno vazdušno bombardovanje područja pod kontrolom opozicije.
Severna Koreja
Severna Koreja osuđuje “hegemonističku politiku” i “samovolju” SAD i Zapada u celini.
Severnokorejsko ministarstvo spoljnih poslova je prošle godine saopštilo da je Zapad kriv za “zloupotrebu moći”.
“Osnovni uzrok ukrajinske krize u potpunosti leži u hegemonističkoj politici SAD-a i Zapada zbog osionosti i zloupotrebe moći protiv drugih zemalja,” navodi zvanični Pjongjang.
Rusija igra značajnu ulogu u zaštiti Severne Koreje od kaznenih mera međunarodne zajednice.
Moskva je u više navrata blokirala izjavu Saveta bezbednosti UN protiv Severne Koreje zbog njenih raketnih testova.
Odnos između Moskve i Pjongjanga će verovatno nastaviti da jača kako sa nastojanjem Rusije da dovede u pitanje američku spoljnu politiku, a Kina postaje sve više frustrirana postupcima ove “odmetničke države”, ocenjuje “Biznis insajder” (Business Insider).
Eritreja
Eritreja je jednopartijska država kojom vlada Isijas Afverki. Nikada nije održao izbore od dolaska na vlast 1993. godine.
Stanje ljudskih prava u ovoj istočnoafričkoj zemlji redovno se ocenjuje među najgorima u svetu, praktično bez slobode štampe i 10.000 političkih zatvorenika koji su često podvrgnuti mučenju.
Eritreja je bila meta međunarodnih sankcija, ali se Rusija često protivila tim merama.
Rusija takođe razmatra izgradnju vojne baze u ovoj zemlji na Rogu Afrike kako bi ojačala uporište na kontinentu.
Mali
Za razliku od prethodnih rezolucija prošle godine kada je bila uzdržana, afrička država Mali je u četvrtak bila protiv dokumenta UN kojim se osuđuje Rusija.
Rat u Maliju 2012-2013 protiv džihadističkih grupa razotkrio je krhkost režima i njegove vojske.
I dok je francuska vojska pobedila u ratu protiv džihadističkih grupa, lična nesigurnost je nastavila da preovladava na severu Malija, proširivši se na nekoliko regiona u centru zemlje.
Lokalne grupe optuživale su za to Pariz, prikazujući njegov navodni kolonijalni pristup kao osnovni uzrok teške situacije u Maliju.
Grupacija koja je zagovarala saradnju sa Rusijom – “Groupe des Patriotes du Mali” (Patrioti Malija) – pojavila se na sceni 2017. Iako je njeno poreklo svakako lokalno, Moskva ju je brzo primetila, ističe se u analizi Centra Moše Dajan u Tel Avivu.
Nakon dva puča u kojima je srušena demokratski izabrana vlada, Mali je postao izolovan od svojih tradicionalnih saveznika u zapadnoj Africi, a diplomatski raskid sa Francuskom doveo je do povlačenja njenih trupa iz ove zemlje.
Ali, Rusija je stala uz Mali, glasajući protiv nastojanja Saveta bezbednosti UN da uvede sankcije ovoj zemlji, tako da je sada njen najbliži saveznik.
Mali je 2014. glasao za rezoluciju UN kojom se osuđuje ruska aneksija Krima, ali sadašnja promena stava je znak njegovog novog odnosa sa Rusijom i ogromnog uticaja koji su tamo imali moskovski emisari, uključujući i delovanje plaćeničke grupe Vagner, navodi londonski Četem haus (Chatam House).
Nikaragva
Od kada se Danijel Ortega vratio na čelo Nikaragve 2007. godine, ona je razvila bliske odnose sa Rusijom, uglavnom političke. Sjedinjene Države su daleko najveći trgovinski partner Nikaragve, a slede ih druge zemlje Centralne Amerike i Meksiko.
Ortega je kao marksista-lenjinista bio na čelu Nikaragve i od 1979. do 1990.
Nikaragva već duže vreme podržava Rusiju u UN. U junu prošle godine odobrila je raspoređivanje vojnog osoblja iz Rusije i drugih zemalja kao deo periodičnog ažuriranja dugoročne politike.
“Rusija je imala različite vrste vojnog prisustva u Nikaragvi, posebno vojne i savetnike za obaveštajne službe”, rekao je za Al Džaziru Karlos Kaskante (Carlos Cascante), profesor Univerziteta u Kostarici.
Međutim, po njegovim rečima bio je važan tajming za takvu odluku, koja je doneta u trenutku kada je održavan Samit Amerika u Los Anđelesu, na koji SAD nisu pozvale Nikaragvu, Venecuelu ili Kubu.
Ortegina stalna briga je moguća američka intervencija, tako da je interes Nikaragve da projektuje podršku moćnog saveznika u cilju odvraćanja, kazao je za Al Džaziru Karlos Muriljo, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kostarika.
“Istorijski gledano, Nikaragva je veoma vešta u upravljanju svojim diplomatskim akcijama, iako to možda nije uvek očigledno”, dodao je Muriljo.
Zašto je Avganistan priznao rusku aneksiju Krima 2014?
Rusku aneksiju Krima 2014. podržale su Kuba, Nikaragva, Venecuela, Sirija, Avganistan i Severna Koreja.
Skoro sve se smatraju “otpadničkim” ili nestabilnim sa dubokim istorijskim korenima kojima su povezani sa Rusijom i bivšim Sovjetskim Savezom.
“Rusija koristi svoju moć u pokušaju da podrije američko vođstvo i ospori njegov uticaj na zapadnoj hemisferi… Rusija nastoji da pridobije Kubu, Venecuelu i Nikaragvu kako bi dobila pristup vazdušnim bazama i lukama za snabdevanje svojih pomorskih efektiva i strateških bombardera koji deluju na zapadnoj hemisferi”, kazao je u martu 2015. Džon Keli (John Kelly), bivši šef američke Južne komande.
Najveće iznenađenje je podrška Avganistana aneksiji Krima. Pre samo jedne generacije, Sovjetski Savez je brutalno okupirao Avganistan, a američka vojska i NATO su u vreme aneksije još uvek bili razmešeni u toj u zemlji.
Ali, tadašnji predsednik Avganistana Hamid Karzai je pred kraj svog mandata, sve više nastojao da udalji Avganistan od Zapada.
Njegova podrška aneksiji Krima verovatno je bila pokušaj da se Kabul razlikuje od Vašingtona, ocenjuje “Biznis insajder”.
Četiri zemlje priznale Abhaziju i Južnu Osetiju 2008.
Nakon pobede u ratu u Gruziji 2008, Rusija je priznala dve separatističke regije – Abhaziju i Južnu Osetiju – kao nezavisne države.
Nekoliko zemalja je sledilo taj potez Moskve: Venecuela, Nikaragva, Nauru i Sirija.
Tuvalu je povukao priznanje 2014. godine, dok je status Vanuatuovog priznanja Abhazije doveo do zabune između 2011. i 2015, da bi 2019. potvrdio da podržava teritorijalni integritet Gruzije, prenosi RSE.
