Vakcina se daje bebama sa dva, četiri i šest meseci.
Tokom oktobra meseca u Srbiji je registrovano 18 slučajeva obolelih od velikog kašlja, a jedna beba je preminula od posledica ove bolesti, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Od početka godine, zabeleženo je 1.501 oboleli, a tri bebe, mlađe od tri meseca, su preminule usled komplikacija izazvanih velikim kašljem.
Najveći broj obolelih nalazi se među decom i mladima u uzrastu od 10 do 20 godina, dok su bebe najugroženija grupa, jer nisu u mogućnosti da se vakcinišu u tako ranom uzrastu i time se ne mogu zaštititi od bakterije Bordetella pertussis, koja izaziva bolest.
Vakcina di-te-pet, koja štiti od difterije, tetanusa i velikog kašlja, daje se bebama sa dva, četiri i šest meseci života, a revakcinacije se rade sa godinu i po dana i pred polazak u školu.
Epidemiolozi upozoravaju da se jak kolektivni imunitet postiže ako je vakcinisano više od 95% dece, što bi sprečilo širenje bakterije, pa čak i među nevakcinisanima. Trenutno je obuhvat vakcinacije u Srbiji oko 80%, što je daleko od željenog cilja. Takođe, napominje se da vakcinacija, kao ni preležana bolest, ne pružaju trajni imunitet, jer zaštita traje četiri godine, a potom slabi od pete do desete godine života.
Pulmolog dr Snežana Rsovac sa Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj izjavila je za RT Balkan da su u poslednja tri meseca imali sporadične slučajeve velikog kašlja, ali da nije bilo teških formi bolesti niti smrtnih slučajeva.
– Najčešće komplikacije velikog kašlja kod dece u prvoj godini života su upala pluća, otežano disanju i zastoji u disanju – rekla je dr Rsovac.
Lekari kažu da je najefikasnija mera zaštite pritiv velikog kašlja vakcinacija. Razmatra se mogućnost da se od naredne godine u Kalendar obavezne vakcinacije uvrsti još jedna doza “Di-te-per” vakcine, kod dece u adolescentnom periodu.
– Biće dodata još jedna doza vakcine za decu u adolescentnom periodu, primaće je u osmom razredu. Očekujem da bi to moglo da bude od naredne godine – navela je Rsovac.
Veliki kašalj poznat je i kao bolest od 100 dana, jer toliko traju simptomi bolesti.
Načelnica Dečje klinike KBC “Dragiša Mišović” dr Olivera Ostojić kaže da su u septembru imali veći “nalet” obolelih od velikog kašlja, da su starija deca uglavnom lečena ambulantno, dok su bebe morale na bolničko lečenje.
– Nismo imali životno ugroženu decu, ali smo imali pacijente sa upalama pluća. Oni su dobro reagovali na terapiju. Njima najviše smeta što taj jak kašalj dugo traje – navela je Ostojić za RT Balkan.
U mnogim zemljama u svetu kako bi se zaštitila novorođenčad uvedena je vakcinacija trudnica. Epidemiolozi smatraju da bi trebala da se uvede i u Srbiji.
– Ideja jeste da se trudnice vakcinišu. To bi pomoglo trudnicama koje su se vakcinisale pre mnogo godina i više nemaju imunitet, ali bi se pomoglo i bebama da odmah na rođenju dobiju antitela. Vakcina je efikasna i ne nosi sa sobom nikakve rizike, a može da zaštiti od zaraze i trudnicu i novorođenče – pojasnila je Ostojić.
Inače, u Srbiji je obaveznim Kalendarom vakcinacije predviđena vakcinacija dece protiv 12 zaraznih bolesti – protiv hepatitisa B, tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, infekcija izazvanih bakterijom Hemofilus influence tipa B i infekcija izazvanih bakterijom Streptokokus pneumonije, malih boginja, zaušaka i rubeole, piše republika.rs.
