S druge strane, ova presuda jeste jedan od osnova i temelja na kojima možemo graditi nove odnose kao i politiku pomirenja u celom regionu. To se, pre svega, odnosi na Bosnu i Hercegovinu, u kojoj su narodi od ove politike najviše i stradali.
Nema danas pobednika ili poraženih. Ovo je dan kada moramo još jednom razmisliti gde nas je odvela ludačka politika devedesetih i kako završavaju oni koji su vodili zemlje u besmislene ratove, a građane u pakao.
O skidanju krivice sa celog naroda za zločine Karadžićeve ratne politike odlučićemo sami, ukoliko budemo spremni da se od tih zločina ogradimo i da osudimo politiku koja je do njih dovela.
Nije vreme za otvaranje starih rana, za raspirivanje mržnje među nama. Presuda Radovanu Karadžiću mora biti snažna opomena i poziv na odgovornost pred samim sobom, kao i pred prošlim i generacijama koje dolaze. Ova presuda je podsetnik šta se dešava kada se problemi rešavaju ratom i razlog da u budućnosti vodimo politiku koja će sprečiti da nam se surova prošlost ikada više ponovi.
Samo će takva politička borba u budućnosti imati smisla, samo ćemo na taj način pokazati da smo razumeli i prihvatili činjenice vezane za sva počinjena zla – kako ona kojima je u Hagu presuđeno, tako i ona koja su ostala nekažnjena.
I na kraju, samo jasnom osudom ratnih zločina i zločinaca iz ratova devedesetih možemo se nadati razumevanju i saradnji u regionu, pa i zajedničkoj budućnosti na zdravim osnovama.
