Ovim riječima, presretni otac Marjan Petković (32) iz sela Balajnac u opštini Merošina u Srbiji, sa puno duha opisuje nevjerovatan podvig koji je učinio juče ujutro oko 6.30 sati kada je u automobilu, na putu ka porodilištu, porodio svoju suprugu Andrijanu Petković (27) sa kojom je u braku već 10 godina i ima dvoje djece.
Pošto je poput prave babice prihvatio dijete prilikom porođaja u kolima, suprugu i kćerkicu je dovezao do Klinike za ginekologiju KC u Nišu, gdje je bebi presječena i podvezana pupčana vrpca.
On potvrđuje za “Blic” da su i dobro majka i kćerkica koja je teška 3.280 grama i dugačka 49 centimetara.
“Termin za porođaj je bio 24. april. Supruga je juče ujutru osjetila bolove u tri sata, ali me je probudila tek u šest sati. Mislila je da su to lažni bolovi kakve je imala i sa prvim i sa drugim djetetom, ali su to bili bolovi pred porođaj. Vodenjak je pukao na ulazu u Batušinac, odakle je ona rodom. Ona se već namjestila u taj položaj kako se porađaju žene. Zaustavio sam auto, otvorio sam vrata i vidio da je porođaj počeo. Glavica bebe je već bila izašla. Prihvatio sam je i izvukao sam dijete”, opisuje čin porođaja Petković.
On je po struci elektrotehničar telekomunikacija, a za život zarađuje držeći dragstor u Balajncu.
“Pitaju me ljudi da li sam nekad pomislio da ću da obavim porođaj. Kažem, ako ste vi pomislili i ja sam. To se samo u filmovima viđa. Šta sam mogao drugo, nikog nije bilo oko mene, nisam mogao ženu da pustim sama da se porađa. Nisam znao šta da radim. Ne znam da li mi je Bog pomogao, ali instiktivno sam bebu okrenuo napred, počeo da je lupkam po leđima. Onda je zaplakala. Da mi je neko pričao šta treba da se radi nikad ne bih znao. U toku vožnje je dete je još jedno dva, tri puta zaplakalo, kako, kažu i treba da bude, da dvaput, triput zaplače. Ali, da ga nisam udario po leđima da izađe plodova vodica, što treba da se uradi, ugušilo bi se. Ja nisam to znao, ali eto instiktivno sam reagovao”, prepričava Marjan.
Pošto je izvukao bebu, uvili su je u peškirić koji su imali kod sebe i krenuli ka Nišu.
“Hitna pomoć je u krenula ka nama, ali sam im javio se vrate. Na ginekologiji su se svi bili spremili za porođaj. Kada smo došli, kad su vidjeli dete kažu – pa ovo je već završeno. Pa jeste, rekoh, evo je i babica. Ništa sa medicinom nisam imao, do tog jutra. Za četvrto dijete će da mi bude lakše već, sad već znam sve”, priča ponosni otac.
On kaže da je prvoj kćerki koja ima osam godina ime dala Andrijana, da je on izabrao ime za sina, a da će najmlađoj prinovi ime dati kum, na slavlju koje je sinoć održano u porodičnoj kući, sa muzikom pod šatorom.
Da je i sa majkom i sa bebom sve u najboljem redu potvrdio je i direktor GAK u Nišu dr Bojan Lukić.
“Majka i beba su dobro. Beba je upravo kod majke na podoju”, kaže dr Lukić za “Blic“.
Porođaj se odigrao u Batušincu pred kućom akušerske sestre Natalije Milošević koja nije bila kod kuće jer je 10 minuta ranije otišla isprati kćerku na ekskurziju.
“Andrijanu znam od malena. Kada je porođaj počeo rekla je suprugu “zovi Nataliju da me porađa” pa su došli ispred moje kuće. Pozvala me telefonom i savetovala sam joj da lepo diše i da dođu do Belotinca koji je udaljen oko dva kilometra. To je treće dete, nema pravila nikad kada će da krene. Ona mi kaže “ne mogu da izdržim”. Čujem kako kaže mužu da uđe u kola, pa sam mislila da dolaze u Belotinac, a ona se ustvari porodila uz pomoć supruga koji je bio babica. Ubrzo me pozvala i pitala šta da radi. Rekoh, okreni bebu ga na stranu, masiraj joj leđa da se ne bi zagrcnulla plodovom vodom. Uzmi peškir lepo je umotaj. Pupčanik ne pipaj do bolnice, nije to dugačak put, neće da se odlubi posteljica odmah. Kada sam posle čula da su i ona i beba dobro pomislih, hala Bogu te se sve lepo završilo”, priča Natalija za “Blic“.
Vjenčali se na dan “bjekstva”
I ljubavna priča ovog para je zanimljiva.
“Uzeli smo se 2008.godine. Ja sam “ukrao” moju ženu, kako mi kažemo, i pobjegli smo u Crnu Goru gde su moji radili kao kuhari u Podgorici. Kasnije su njeni dolazili da je mole da se vrati i, nakon par dana su se pomirili, vratili smo se i napravili kasnije vjeridbu. Vjenčali smo se tačno za godinu dana, na dan kada smo pobjegli Crnu Goru – 29. avgusta. Jedno ljetno jedno zimsko dijete i sad ovo u sredinu”, kaže tata Marjan.
