– Emigracija, posebno mladih obučenih kadrova, ozbiljan je problem za Zapadni Balkan. Migracije su motivisane razlikama u prihodima u poređenju sa zemljama Evrope, što je glavni ciljani region. Ali na migracije, takođe, utiče i nezadovoljstvo domaćim političkim i ekonomskim prilikama – kaže Čakrabarti.
On navodi da se procjenjuje da skoro šest miliona ljudi iz ovog regiona trenutno živi u inostranstvu, što predstavlja trećinu populacije Zapadnog Balkana.
– Bez obzira na to što ti ljudi šalju značajan iznos doznaka kući, njihove talente koriste druge zemlje. Takođe, doznake nemaju značajan efekat na razvoj. One ograničavaju i spremnost za rad onih koji su ostali “kod kuće” – dodaje. Kako kaže Čakrabarti, “rješavanje problema migracija je veoma složeno”.
– Nije tu riječ samo o podizanju nivoa prihoda, što je teško pitanje samo po sebi, već i o kreiranju boljih uslova za život na lokalnom i nacionalnom nivou. To podrazumijeva bolje funkcionisanje javnih institucija, koje služe ljudima umesto da komplikuju njihove živote, pružaju visokokvalitetnu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, ali i pravosudni sistem u kome će sudski procesi biti fer i neće trajati godinama – navodi on.
– To takođe podrazumijeva pristup kvalitetnom snabdijevanju vodom, ali i uslugama za prečišćavanje otpadnih voda, kao i dobar kvalitet vazduha. To treba da bude prioritet za kreatore ekonomske politike, baš kao što je priortet bolji put ili željeznička pruga – zaključuje Čakrabarti, prenio je “RTS“.
