Marko Milićević je u “Novom danu” na srbijanskoj “N1“, dan pred put, ispričao da ne samo da nema šanse da u Srbiji nađe posao, već su mu direktori i načelnici medicinskih ustanova kojima se obraćao sami govorili da bi najbolje bilo da se obrati, odnosno nađe vezu kod nekoga iz vrha vlasti ili kod nekog ministra. Naš sagovornik odbio je takav način.
Dodaje da je prije nekoliko godina upisao i doktorske studije, ali mu je načelnik Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju Stomatološkog fakuletata u Beogradu rekao da je to velika glupost i da treba da dođe da volontira, što bi moglo da traje godinama i bez garancije da će na kraju dobiti posao.
Milićević je već bio u Njemačkoj, u Dortmundu gdje je proveo tri mjeseca. Kaže da su mu iskustva malo pozitivna, malo negativna.
S jedne strane su administrativna prepreka i zavrzlama oko nostrifikacije diplome i pronalaska posla, odnos prema strancima i osjećaj usamljenosti. S druge je odnos prema znanju, potpuno drugačiji od onog koji postoji u Srbiji, priča Marko.
“Za tri mjeseca sam dobio ogromno znanje. Postoji kultura da kada nekoga nešto pitate oni vam i pokažu. Ovdje postoji blokada i ne žele da vam prenesu znanje. Tamo sam za tri mjeseca strašno napredovao, šta god da ih pitate oni će vam objasniti”, ističe gost Novog dana.
Dodaje da njegov motiv za odlazak nije novac već težnja za znanjem i da se na odlazak ne bi odlučio da je u Srbiji dobio makar i volontersku specijalizaciju. Navodeći negativne strane života u inostranstvu, Marko kaže da je tamo ipak bolje jer je čovjek poštovan.
“Ne radi se o novcu, nego se radi o poštovanju. Ako sam ja jedini završio oba fakulteta i ne mogu da dobijem zasluge. Ja sam apsolutno ljut, ja svaki dan gledam ljude koji su u istoj situaciji. Gledao sam momka koji je prvo završio informatiku, a potom stomatologiju. Njemu su ljudi na fakultetu rekli da nema šanse da se zaposli na fakultetu”, ističe Milićević.
