Vuk Adžić je nekoliko nedelja dan počinjao na isti način – ustao bi u devet ujutru i telefonom nazvao Mitropoliju crnogorsko-primorsku. Nije odustao dok nije dobio sastanak i zakazao krštenje, prenosi telegraf.
– Upornost i istrajnost su veoma bitni u životu. Želeo sam da se krstim pre krajnje operacije prilagođavanja pola, nisam hteo na operaciju bez blagoslova – kaže devetnaestogodišnji Adžić za BBC na srpskom.
Na dan krštenja, obukao je tradicionalnu crnogorsku narodnu nošnju i sa kumom krenuo ka Hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici.
– Oduvek sam želeo da nosim nacionalnu nošnju i kum mi je rekao – nema što, nosićeš je na krštenju. Momak koji iznajmljuje nošnje, inače islamske veroispovesti, nije hteo da mi naplati iznajmljivanje kada je čuo da ću je nositi na krštenju – priča Adžić.
Fotografije koje je objavio na Fejsbuku nakon krštenja obišle su Balkan.
“Crkva napravila korak napred u odnosu na državu”
– Vukovo krštenje je jako važno za celu LGBT zajednicu i ceo Balkan. Koliko sam upoznata, Vuk je prva trans osoba koja nije prošla celu tranziciju, a krštena je u pravoslavnoj crkvi – objašnjava za BBC Bojana Jokić iz nevladine organizacije LGBT Mreža Progres iz Podgorice.
Jokić podseća da Crna Gora ima strategiju koja predviđa donošenje Zakona o rodnom identitetu, ali naglašava da još nije ni u proceduri.
– Ne postoji ni radna grupa koja se bavi tim nacrtom. Trans osobe u Crnoj Gori još uvek ne mogu da promene oznaku pola i lično ime u dokumentima pre operacije genitalija – kaže.
U Vukovoj ličnoj karti i dalje stoji žensko ime – Milena. Tako će ostati dok ne dođe do krajnje faze korekcije pola – operacije genitalija.
– Ipak, crkva je uvažila Vukov identitet, uprkos tome što on nije završio tranziciju – upisali su ga u knjigu krštenih pod muškim imenom – kaže Bojana.
To je, smatra ona, veliki korak napred.
– Crkva je, u odnosu na državu, napravila ogroman iskorak – kaže ona.
Vukovo sklonište
Vuk već devet meseci živi u Skloništu LGBT Mreže Progres u Podgorici koje finansira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
– Dugo sam bio izložen nasilju i odlučio sam da odem iz porodične kuće. Ušao sam u Sklonište kao neko ko je dugo trpeo fizičko zlostavljenje – priča Adžić.
Pod istim krovom, od otvaranja 2013. godine, prošlo je više stotina ljudi iz regiona, kaže Jokić iz LGBT Mreže.
– Borba koju Vuk vodi treba da služi kao primer i mnogo starijim trans ljudima i celokupnoj LGBT zajednici – dodaje.
Šest meseci nakon što se preselio u sklonište, Vuk je još jednom preživeo nasilje.
Vest o prebijenom trans muškarcu iz Crne Gore obišla je region.
– Krenuo sam na selo, u kuću koju je sagradio moj pokojni otac. Tamo sam pošao da osetim svog oca – u toj kući smo proveli mnogo vremena zajedno – kaže.
U selu kraj Kolašina, sve je bilo u redu dok sedmog dana nije otišao na spavanje.
– Probudilo me je kucanje na vratima. Kada sam otvorio vrata, visoki muškarac ih je gurnuo i osetio sam jak udarac otvorenom šakom. Pao sam od siline udarca i onda su me dvojica uhvatila i držala dok me je ovaj tukao – seća se.
Trojica muškaraca su puštena da se brane sa slobode, priča Vuk i dodaje da više ne ide u rodno selo.
– Ovo je nova dimenzija nasilja – nečija smelost da ti dođe u kuću, prebije te i ode. Ostave kao psa. Osećam se strašno poniženo jer sam dozvolio trojici momaka, koji su verovatno bili pijani, da u mene uteraju strah da nisam siguran više u svojoj kući, koju su gradili otac i majka – kaže.
Crkva i nasilje
Kada je skinuo narodnu nošnju posle krštenja, Vuk se spakovao i krenuo na put u Albaniju. Tamo je na seminaru o LGBT pravima – u budućnosti želi da se bavi aktivizmom.
– Mislim da su ljudi kao ljudi stvoreni da pomažu jedni drugima – kaže Adžić.
Jovan Uličević, direktor nevladine organizacije Spektra iz Podgorice, kaže da je Vukovo krštenje značajno za sve vernike u Crnoj Gori.
– Značajno je za sve trans osobe koje su vernici i vernice, ali i za vernike iz opšte populacije kojima crkva predstavlja određeni autoritet i koji se ugledaju na zvanične stavove crkve – kaže Ulićević.
Ipak, ističe da Vukov slučaj ne sme da ostane usamljen.
– U prošlosti je zabeleženo nekoliko slučajeva kada je Crkva koristila govor mržnje govoreći o LGBT zajednici. Setimo se izjave mitropolija Amfilohija – Što plod ne rađa, u oganj se baca – kada je 2013. govorio o Povorci ponosa. Važno je preuzeti odgovornost za govor mržnje koji je uticao da LGBT osobe češće doživljavaju nasilje – kaže Ulićević.
Iako Vukovo krštenje smatra važnim, Ulićević kaže da je potrebno “još mnogo” da bi LGBT zajednica u Crnoj Gori osetila da ju je crkva prihvatila.
– Ovaj slučaj ne mora nužno da znači da Crkva prihvata celu LGBT zajednicu. Mislim da je potrebno još mnogo dela kako bi nas uverili da Crkva priznaje i lezbejke, bi osobe i gej muškarce – kaže.
Religija i LGBT zajednica
– Kao što je Vuku bilo važno da uđe u instituciju koja zastupa veru koja je njemu, intimno, mnogo važna, tako će biti sutra nekome drugom – dodaje Ulićević.
Za Adžića, crkva je mesto na kome ne treba da se krije.
– Za mene, to je jedino mesto, gde ne treba da se krijemo. Tu se vidi naša duša i ono što smo uradili u životu – kaže.
Dodaje da je predrasuda da biti LGBT znači biti nevernik.
Među nama ima pravoslavaca, katolika, muslimana i raznih drugih religija. Ipak, ima mnogo ljudi koji veruju u Boga i idu u crkvu, ali ne kao ja, javno, već u Crkvu idu prikriveni – dodaje.
Adžić je bez skrivanja zatražio blagoslov za krštenje.
– Ja sam sa ljudima u Mitropoliji razgovarao kao Vuk. Jer, kada bih se danas predstavio kao Milena, gledali biste me čudno – smeje se.
Skoro dve godine od kada je započeo proces tranzicije, Adžić se sprema za konačnu operaciju prilagođavanja pola – operaciju genitalija, BBC.piše
– Nisam hteo na operaciju bez blagoslova. Objasnio sam im o čemu se radi, prihvatili su i rekli – hajde da probamo – kaže Vuk.
