– Večeras ću imati prvi obrok posle 2 dana. Iako gladujem, jer mi je plata 47 eura, ja redovno obavljam svoje dužnosti, čak i one na facebooku. Ne govorim ovo da bi me neko sažaljevao, takve šaljem đe im je mjesto. Samo iznosim stanje stvari. Jedem svakog drugog ili trećeg dana – napisala je Jasminka na Fejsbuku i izazvala lavinu reakcija, prenosi Blic žena.
Večeras ću imati prvi obrok posle 2 dana. Iako gladujem, jer mi je plata 47 eura, ja redovno obavljam svoje dužnosti,…
Gepostet von Jasminka Milošević am Donnerstag, 7. November 2019
A kako se, zapravo, našla u ovoj bezizlaznoj situaciji?
Kako pišu crnogorski mediji, Jasminki je trenutno, zbog rešenja sudskih izvršitelja, blokirana plata koja inače iznosi oko 520 eura.
Ona je, dok smo živeli u zajedničkoj državi, došla sa svojim sinom u Bar, okačila diplomu o zid, i radila svaki pošten posao koji joj je obezbeđivao platu od koje je mogla da plaća stan i izdržava sebe i dete.
Prala je sudove, bila sobarica, radila po raznim firmama… dok nije dobila posao u prosveti, pre 20 godina. Već 17 godina predaje đacima u Podgoričkoj gimnaziji.
– Nije bilo lako. Sama sam podizala sina, preživjela porodične tragedije, smrt roditelja, smrt mlađe sestre, koju nisam vidjela na bolesničkoj postelji, jer nisam imala novca za autobus do Srbije. Moj sin je često išao u školu gladan. Jednom smo, deset dana, on i ja živjeli na beskvasnom hljebu sa solju, koji sam sam pravila. Ne žalim se, samo iznosim činjenice. Znam da su mnogi, naročito mnoge samohrane majke bile, i da jesu u sličnoj situaciji – izjavila je.
Na konstataciju jednog od korisnika Fejsbuka da nema niko pravo da joj više od pola plate uzima, ona je kratko napisala da će kontaktirati advokata i obudsmana.
Uz svu muku profesorica je podstanar i svakoga jutra iz Bara dolazi u Podgorici da predaje deci.
– Situacija je mnogo gora. Podstanar sam, sin mi plaća stanarinu i dio računa, više od toga ne može. Muž mi je veoma bolestan, ne radi. Imao je operaciju koju smo morali platiti. Mnogi profesori su u takvoj situaciji – objasnila je ona.
Obraćala se i predsjedniku sindikata škole, ali je pomoć izostala.
– Nisam član sindikata, kada sam našem školskom predsjedniku sindikata tražila pomoć, napao me, izvrijeđao i rekao da ja stalno nešto tražim – tvrdi ona.
Profesorki je pomoć stigla sa svih strana, ali ona je izričita da ne traži milostinju, već pravdu.
