“To su Libanci. Inače su niski, ali zato imaju “priču” i šarmantni su. Slični su nam temperamentom, jer ipak su oni Mediteranci. Imaju stav da su najljepši, najbolji i najatraktivniji. No, nećete ih vidjeti među pilotima. Uglavnom rade kao stjuarti i u ugostiteljstvu”, kaže Beograđanka Maja Radović, koja je četiri i po godine bila stjuardesa u kompaniji “Emirates”, a sada se bavi odnosima s javnošću.
Naravno, tu ne staje priča o ljubavnom životu stjuardesa. Maja nastavlja da ih ima različitih, od onih sa sretnim završetkom do srceslamajućih.
“Jedna kolegica je vrlo brzo upoznala svog sadašnjeg supruga Norvežanina koji je bio pilot i danas imaju dvoje dece. Druga se zaljubila u Egipćanina koji je zbog nje perfektno naučio njen materinji jezik, da bi nakon tri godine veze odlučio da oženi djevojku koja mu je dogovorena u detinjstvu. One kojima momci dođu u posetu u Dubai i odsednu kod njih, što je zabranjeno, samo slažu da su im to rođaci, jer ih zapravo niko neće proveravati”, rekla je Maja i dodala:
“Teško da bi se Hrvatica, kao ni Srpkinja ili Crnogorka zaljubila u Arapa (izuzev Libanca), jer oni nisu naročito privlačni muškarci, a mi ipak imamo svoje standarde lepote. Ako je ženi stalo do novca, pa je to motiviše, onda treba da bude svesna da su oni vrlo privrženi svojoj kulturi i da se na kraju odluče na ugovoreni brak. Čak i kad je u pitanju velika ljubav, ni ona ne može srušiti tu barijeru, koliko god mi odavde mislile da ljubav sve pobeđuje. Novac je u tom poslu bitan faktor, a Maja tvrdi da se istovremeno može provoditi na destinacijama i, od plate koja se kreće od 1.500 do oko 2.000 eura, te dodatnog džeparca, dovoljno uštedeti da bi nakon četiri ili pet godina rada mogle u rodnom gradu kupiti stan od 40 ili 50 metara kvadratnih po ceni od nešto višoj od 1.000 eura po kvadratu. Na svakoj destinaciji ostanemo između 13 i 36 sati, a u hotelu su nam plaćene sve usluge osim hrane i zbog toga dobijamo džeparac. U Londonu je to bilo 65 funti, u Parizu oko 75 eura, dok je Cirih bio najbolji sa 160 franaka”, rekla je, piše “Kurir“.
Jasno je da je živjela punim plućima, ali postoji druga strana medalje.
“Kada mi kažemo “oprosti” ili “molim te”, onda to stvarno mislimo. No, u korporativnoj kulturi Emirata “molim te” mora sve pratiti. Čak vas mogu prijaviti nadređenima da imate problem u ponašanju. Isto vam se dogodi kad vam nadređeni uputi kritiku, a vi pokušate objasniti da niste krivi.”
Dok je studirala historiju umjetnosti, radila je kao novinarka na televiziji i vodila je jutarnji program. Radila je intervjue s Beograđanima koji žive u inostranstvu i tako je 2002. godine srela poznanicu koja je bila stjuardesa u kompaniji “Qatar”.
“Intervju za posao je bio na engleskom jeziku. Prvo smo u grupama razgovarali kojih 10 zanimanja bismo izabrali da započnemo civilizaciju na drugom planetu. Zatim su usledili psihološki testovi. U parove smo spajali momke s momcima, te devojke s devojkama po osnovi toga iz koje su države, koliko imaju godina. Trebalo je da zamislimo da su to osobe koji su upravo dobili posao stuarta i stjuardese, te da moramo odrediti ko će s kim biti cimer i da objasnimo zašto smo tako odabrali. Zatim su od 25 stvari s liste morali izabrati onih 15 koje bi poneli sa sobom u slučaju pada aviona u vodu, te ih poređati po prioritetu. Zatim smo rješavali psihološki test sa 180 pitanja. Nije bilo kraja pisanju odgovora. Jedno od pitanja je bio je da izaberemo uljeza između tri reči “govor”, “mrmljanje” i “zviždukanje”. Sad, je li trebalo izbaciti govor ili zviždukanje i zašto je to pitanje važno i što oni iz odgovora zaključuju, meni je totalno nejasno. U finalnom krugu smo imali intervju jedan na jedan i trebali smo predati fotografiju u stavu mirno i s velikim osmehom, odeveni u suknju, sako i sa salonskim cipelama sa zatvorenim prstima. Nakon 12 sati testiranja prođe oko 10 posto kandidata”, izjavila je.
Za kraj je ispričala da je danas mnogo zadovoljnija, jer kao PR uživa u poslu koji radi, dok je kao stjuardesa uživala u beneficijama koje joj je donosio posao.
