Svaki put kad kažem šta sin studira, a to je matematika, ljudi se vidno iznenade. Muž i ja srednja škola, radim u pekari… Iskreno, to me malo vrijeđa. Ako nemas faks, po difoltu si glup, i još i dijete treba da bude glupo. Kakva malograđanština – napisala je ova žena na Twitteru i dobila isključivo poruke podrške:
– Za takve osobe se kaže: na glavi cilindar, a na nogama opanci. To je glupost, pokvarenost sa dodacima kompleksa. Kako pametnu, rječitu a pri tom nepismenu staricu sam poznavala. Takve mudrosti prigodne trenutnoj situaciji je izgovarala u trenu, od duhovitih, mudrih, sarkastičnih…
– Moji roditelji su pekari. Sjećam se kad ih je doktor ubjeđivao da nas ne školuju jer se u pekari zarađuju dobre pare. Moj otac je ovako odgovorio: ‘Pošalji ti, doco, tvoje dijete kod mene, na zanat, da se razbije od para, a ja ću moju djecu da se školuju i budu sirotinja’. Toliko!
– Koje li su obrazovanje imali Teslini, Pupinovi, ili Mlankovićevi roditelji, baš me zanima – upitao je neko, prenosi “Blic“.
“Moj muž čistač pametniji od mene s diplomom”
– Površni ljudi, ne treba da vas dotiče njihovo mišljenje. Moj muž je radio kao čistač kad smo se upoznali, nema završenu srednju. Završila sam fakultet i nemam problem da kažem da je pametniji od mene.
– Obrazovanje i inteligencija su dveij različite stvari. Ima puno inteligentnih ljudi bez nekog formalnog obrazovanja. Važno je da ste vi njemu bili podrška i oslonac da se on upusti u dalje školovanje. I moj otac je VKV radnik pa i sestra i ja imamo fakultet.
A da urođena inteligencija i znanje stečeno učenjem nisu ista stvar objasnili su oni koji su vjerovatno i najpozvaniji da govore o pameti – ljudi iz Mense.
– Inteligentni ljudi brže uče, zato se stiče utisak da njima sve lakše ide od ruke, pa i samo studiranje. Mnogi misle da inteligentni ljudi lakše završavaju fakultet, što uopšte ne mora da znači. Česte su psihološke krize tokom studiranja, tada se preporučuje rad sa psihoterapeutom sa ciljem prevazilaženja te faze (sindrom posljednjeg ispita, strah od (ne)uspjeha i slično) – objašnjava Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, kao i Mense Crne Gore i supervizorka Mense BiH.
Ako želite da vaše dijete izraste u stabilnu i uspješnu osobu, nikaku mu ne govorite ove rečenice
– Obrazovanje može biti i formalno i neformalno. Inteligentne osobe su radoznale, pa pored sticanja formalnog obrazovanja odgovore na razna pitanja traže i u neformalnom obrazovanju. Neki mogu previše odlutati u tom traganju, čak i napustiti studiranje pored svesti o tome da je to za njih korisno. Mnogo je razloga za to, svaki je priča za sebe, a odgovor najčešće mogu dobiti na psihoterapiji.
Kada su u pitanju ovakve predrasude, one nastaju zbog potrebe ljudi da uproste stvari, da nađu povezanost tamo gdje je nema, zbog čega se često zaključuje pogrešno i ishitreno, priča ona dalje. Najčešće se osuđuje upravo ono što se potiskuje, što neko ne želi da vidi da posjeduje ili se plaši da je u stvari takav. Najveći mislioci su uglavnom skromni ljudi koji razumiju različitost, oni su tolerantni i ne osuđuju, objašnjava sagovornica.
Novac, ambicija, upornost, radne navike…
– Inteligencija je sposobnost snalaženja u novim situacijama, pa bi trebalo da inteligentniji ljudi bolje prolaze u formalnom obrazovanju. Međutim, nemaju svi iste uslove za studiranje. Nekome nedostaju finansije, nekome radne navike, nekome osobine ličnosti kao što su upornost i ambicioznost, a nekome motivacija. Kada se sve uzme u obzir, jasno je da ne možemo podvući znak jednakosti između inteligencije i uspjeha na studijama – objašnjava Mensin ovlašćeni psiholog.
Ono što je takođe zanimljivo jeste da ljudi koji žele da budu članovi Mense, moraju položiti određene testove, a ti testovi prilagođeni su svima, bez obzira na stepen obrazovanja. Dakle, najinteligentniji među najinteligentnijima, bez ikakve arogancije uzimaju u obzir da je u njihovim redovima mjesto i nekome, ko možda ima samo bazično obrazovanje.
Takođe, za rješavanje Mensinih testova nije potrebno predznanje.
– Mensini testovi su prihvaćeni u cijelom svijetu, oni procjenjuju takozvani opšti faktor inteligencije. Za učlanjenje je bitno da je IQ veći od 148, a prosjek za populaciju je od 90-110. Međutim, iako su Mensini testovi odlični, od same inteligencije je bitnije koliko čovjek koristi svoje kapacitete. Zato kažemo da pamet i inteligencija nisu isto. Da bi čovjek iskoristio kapacitete, bitno je da bude u sredini koja je stimulativna – zaključuje Jasna Bulajić-Stepanović, dodavši da je jedan od osnovnih ciljeva Mense Srbije podsticanje sposobnosti od najranijeg uzrasta.
Dakle, stimulativno okruženje, poput škole, može pomoći prilikom razvijanja kapaciteta, ali visoko obrazovanje ni slučajno nužno ne podrazumijeva inteligenciju, kao što ni izostanak diplome ne ukazuje na nečiju glupost.
