Voli košarku i fudbal – ali za njih ima sve manje vremena – i brine se o Tari, trogodišnjoj mješanki koju je udomio, piše “BBC“.
Međutim, u posljednje vrijeme, Ignjat se brinuo o još nekome – psima koji nemaju nikoga i kojima je baš potrebno malo topline (i ljudske i temperaturne).
„Često vidim nekog psa na ulici, trese se od hladnoće… Ponekad bude čist i njegovan, kao da je nedavno izbačen na ulicu. To je stvarno tužno, nisu oni krivi za to”, kaže Ignjat.
Zato se odmah dao u akciju i počeo da pravi im kućice.
Jer glupo je da neko nema dom po decembarskoj hladnoći. A i praznici samo što nisu stigli.
„Sve je počelo prije nekoliko nedjelja, kad je bilo dosta hladnije nego sad i kad me je na poslu ‘posjetio’ jedan mješanac”, priča Sevkušić.
„Drhtao je od zime pa sam iz automobila izvadio ćebe, obmotao ga i unio unutra gdje ne puše. Dao sam mu i da jede i da pije. Radio je sa mnom cijeli dan”.
Nezvani gost se vratio i sutradan.
„Donio sam mu granule i još jedno ćebe, da se barem malo ugrije, koliko god može. Sigurno mu je značilo”, navodi Ignjat.
kucice za pse- BBC
Kako kaže, to ga je podsjetilo na mnoge lutalice koje redovno viđa na njegovoj Detelinari.
„Kada imam vremena pružim im koliko mogu. Dam im hrane, kupim viršle… Imam ih dvoje, troje ispred zgrade. Kad u prodavnici kupim nešto za Taru uvijek dam i njima malo”.
„Ali kada sam video koliko se taj pas tresao palo mi je na pamet da im pravim kućice”.
Operacija je bila jednostavna.
„Našao sam neku veću kutiju, veličine šporeta, da mu bude što komotnije. Kupio sam najlon, selotejp, našao par cigli da kućica, zbog vlage, kiše i bara ne bude baš na zemlji…
„Stavio sam unutra stiropor, sve obložio najlonom i preko najlona obljepio selotejp. Onda sam skalpelom prorezao ulaz, ali ne da bude skroz rupa, nego da vratanca koliko-toliko štite od zime”, objašnjava Ignjat.
Nije ga sve mnogo koštalo – od 500 do 800 dinara.
„Još sam ja to sve kupio, ako se ljudi organizuju, pa neko donese najlon, neko selotejp, a neko nešto treće, sigurno može i jeftinije”.
Neimenovani mješanac se trećeg dana nije vratio, pa je ostao bez kućice.
„Zaista ne znam gdje je otišao… Nije se pojavio”, ističe Ignjat.
Tako je jedna kućica završila u Novom naselju, a Ignjat planira da napravi još dvije dok je tu – kaže, uskoro ide na put.
Na pitanje šta planira za budućnost kaže da ne zna, ali da će najvjerovatnije da se preseli negdje u inostranstvo.
U međuvremenu je postao popularan.
Njegova akcija svidela se mnogima na društvenim mrežama, o njemu su pisali lokalni mediji, a onda i brojni portali širom zemlje.
Ignjat kaže – to mu ništa ne znači.
„Nije to ništa specijalno, zašto ne bih pomogao kad mogu. Tako sam vaspitan, nemam pojma. Tako su me roditelji vaspitali, šta ćeš. Tako živim”, ističe.
