Kako prenosi portal “Telegraf“, Nenad za sebe kaže da je normalan, porodičan čovjek, nije čudak, niti fanatik zaluđen crkvom u koju je ušao svega dva puta prije nego što je krst počeo da mu se pojavljuje.
Paunović u utorak zbog krsta koji mu se već devet i po godina pojavljuje za svaki Božić, Bogojavljenje ili Vaskrs, ide u Zavod za kožne i venerične bolesti u Beogradu, gdje bi ljekari mogli možda da odgovore može li medicina da mu pomogne.
Ukoliko je to moguće, Nenad bi zauvijek skinuo kapuljaču koju od 22. godine, kada je navodni krst počeo da mu se pojavljuje, stalno nosi, kako se ne bi eksponirao, bio uzrok čuđenja, zapitkivanja, ismijavanja…
“Ja bih, iskreno, voleo da od ovog 34. rođendana to prestane da mi se pojavljuje. Jer, kažu 33 godine su Isusove godine. Možda postoji neka povezanost. Najviše bih voleo da mi se to ne javlja a možda se i probudim jednog jutra i da toga nema”, kaže Paunović za pomenuti portal.
Krvavi krst, navodno se Paunoviću javlja za Božćić, Vaskrs i Bogojavljenje. Traje otprilike 7 dana, nakon čega počinje da nestaje. Dva, tri dana bude crvenilo, pa potpuno sve nestane.
“Počelo je da mi se pojavljuje pre 9,5 godina. Imao sam tada 22. Prvi put se pojavio kada sam krstio svog tadašnjeg druga sada kuma, u crkvi, pred sveštenikom. I od tada se svake godine javlja na te praznike”, priča on.
Kad se pojavi, drugim ljudima miriše na tamjan ili neko eterično ulje, a on taj miris ne osjeća.
Ne voli da ga prikazuje niti da o tome priča sa ljudima. Na pitanje zašto je sada riješio da izađe u javnost, kaže:
“Pomogao sam jednoj osobi koja je malo u toj materiji pa je ona pokrenula priču o tome jer je imala želju da ljudi vide i da čuju. Ja, evo, i dalje nosim kapuljaču, kako bi što manje ljudi videlo to. Ne volim to da pokazujem. Ne volim da se eksponiram niti da pričam o tome iako u Pančevu znaju da to ima”.
Nenad je oženjen i ima dvogodišnju kćerkicu. Svjestan da se ljudi iščuđavaju, ističe da nije neki zaluđeni lik ili fanatik za crkvama. Vodi bogougodan život ali na preporuku sveštenika Dimitrija iz manastira Vojlovica.
“Zadnjih pet godina vodim bogoudan život. Bilo je priče da je to nečastivo onda mi je otac Dimitrije koji je bio zadužen u manastiru Vojlovica rekao: ‘Ako je nečastivo, a budeš vodio bogougodan život, on će nestati. Ako nije nečastivo, nego Bogom dano, nastaviće da se javlja’. Počeo sam da vodim taj bogougodan život, međutim, on se i dalje javlja a na sve to sam dobio dar da mogu da pomognem ljudima. I to ne samo kad je krst tu već tokom cele godine. Dovoljno je da približim ruku njihovom bolnom mestu, oni osete neku toplinu i počinju polako problemi da im nestaju. Širok je spektar tegoba kod kojih mogu da pomognem, ali o tome ne želim da pričam”, završava Paunović.
