Zbog svakodnevne dominacije vesti širenju korona virusa u Kini i svetu, običan “domaći” sezonski grip pao je u drugi plan, a javnost se malo trgla tek posle saopštenja da je ovogodišnji zimski raspust u Srbiji produžen s namerom da se širenjen virusa gripa i virusnih infekcija zaustavi, piše AJB.
Ministar prosvete u Vladi Srbije Mladen Šarčević objavio je ove nedelje odluku da se, zbog epidemije gripa, raspust za učenike osnovnih i srednjih škola, koji je počeo 31. januara, produži za deset dana. Osnovci i srednjoškolci vratiće se u klupe 25. februara, a ista mera preduzeta je i prošle godine kad su učionice desetkovane, a ambulante i domovi zdravlja krcati pacijentima.
Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje “Batut” od 9. februara ove godine, u Srbiji su zabeležena 21.994 slučaja obolenja sličnih gripu. Gradski zavod za javno zdravlje prijavio je nekoliko dana pre epidemiju gripa ovom Institutu jer je krajem januara i početkom februara u Beogradu registrovano 1.707 pacijenata sa simptomima sličnim gripu i 24.348 obolelih od akutnih respiratornih infekcija. Najviše obolelih je među decom školskog uzrasta, odnosno 42,8 odsto.
Ma koliko (sezonski) grip svake godine učestao, grip odnosno bolesti slične gripu, često zbunjuju narod – i kako ih lečiti i kako ih sprečiti. Takođe, zbog čega se svake godine ponavlja ista slika sa ovim oboljenjem i zbog čega su gripoznim virusima najpodložniji deca i mladi?
“Rizik od zaraze najveći je kod dece zato što oni nemaju antitela, nisu ranije nisu dolazili u kontakt sa nekim od virusa za razliku od starije populacije koja se sa njima susretala i stekla otpornost na određene virusne vrste. Dakle svake godine dok grip ili bolesti slične gripu kruže mi steknemo izvesnu otpornost prema tom tipu virusa. Međutim, on se stalno menja pa je i naša otpornost prema tome različita”, objašnjava dr. Zoran Radovanović, ugledni epidemiolog i profesor u penziji Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Ne može raspust zaustaviti širenje bolesti
Na pitanje koliko školski raspusti odnosno obustavljanje nastave pomaže obuzdavanju i manjem širenju virusa dr. Radovanović kaže da takve mere ne mogu sprečiti grip, ali mogu usporiti širenje virusa. Time se, dodaje, postiže i rasterećivanju zdravstvenih ustanova pa mogu biti efikasnije, a kad onemogućite da školska deca ne budu svakog dana u velikim grupama onda se usporava širenje i kretanje epidemije.
Zoran Radovanović je ugledni epidemiolog i profesor u penziji Medicinskog fakulteta u Beogradu
Ustupljeno Al Jazeeri
“Dakle usporite ali, kad se đaci vrate u klupe ponovo skoči širenje virusa. Normalno bi bilo da ta epidemijska kriva ima oblik tako što se penje do izvesne tačke, vrha a onda se spušta i opada. Međutim, mi smo sad imali dva raspusta čime se menja taj prirodni tok bolesti. Ipak računa se da će povratak u škole blizu marta što znači toplije vreme kad sezona gripa prolazi. Samo, ako se radi o istom tipu virusa koji je sad kružio, možemo očekivati da će se vratiti u idućoj sezoni u većoj meri”, ističe naš sagovornik.
Na pitanje koliko u preventivi gripa i bolesti sličnih gripu pomaže vakcinisanje i kakvu zaštitu objektivno pruža, odgovara kako “vakcina nije potpuna zaštita jer je moguće da se virus malo izmeni pa je samo delimična”.
“U vakcinama koje se prave su četiri soja virusa koji su najaktuelniji u svetu. Za određene kategorije stanovništva kao što su ljudi stariji od 65 godina kao I hronični bolesnici vakcinisanje je svakako poželjno kao I za one koji su stalno u kontaktu sa većom grupom ljudi. U Americi je, recimo, obavezno vakcinisanje za medicinske radnike. Parvo da se ne bi sami zarazili a drugo da oni ne bi preneli virus na pacijente, ukazuje dr Radovanović. Inače, svake godine virusom gripa zarazi se između pet i 15 posto populacije što u Srbiji znači oko 700 hiljada ljudi. Od toga otprilike pola nema simptome, kliničkog ispoljavanja, organizam izađe sam na kraj iako je zaraza tu. Onda dobar broj ima blag oblik, prođe ga na nogama”, kaže Radovanović.
A kako čovek da razlikuje virus tj. grip od prehlade, nazeba, simptomi znaju da budu isti ili jako slični?
“Klinički ne može da se razlikuje blag grip od nazeba. Pravi grip čovek ima četiri do pet puta tokom života, ne više. Tačno je da nema lekova koji deluju na virus, osim retkih koji ako se popiju u fazi inkubacije, mogu smanjiti mogučnost oboljevanja. Antibiotici kod virusa ne pomažu čak mogu biti kontraproduktivni ne treba ih uzimati na svoju ruku”, upozorava dr. Radovanović.
Školarce veseli produžetak raspusta
U vezi prijavljivanje epidemije neke bolesti kaže da se ne radi ni o čemu alarmantnom, već je uobičajeno kada je obolelih više od hiljadu na sto hiljada stanovnika, u toku nedelju dana. Ogromna je razlika između prijavljivanja epidemije neke bolesti i njenog proglašavanja. Kad se jednom prijavi epidemija, onda se čeka tri naredne sedmice da broj zaraženih bude manji pa se tada odjavljuje.
“Proglašenje epidemije je nešto drugo, to je vrlo ozbiljna stvar. Za poslednjih pola veka imali samo tri puta proglašenje epidemije: 1.972 velikih boginja, 2009. svinjskog gripa a 2007. proglasili smo epidemiju malih boginja, zbog posebnih okolnosti, i tendencije da se u Evropi u potpunosti eliminiše ova bolest do 2010. I verovatno bi tako bilo, međutim, tih je godina, ojačao je taj antivakcionalni pokret, pao je obuhvat zaštite vakcinacijom i evo još imamo male boginje i u Srbiji, i u Evropi. Svakako, proglašenjem epidemije po zakonu su predviđene vanredne mere, mogu se suziti prava i slobode grana zbog važnijeg društvenog interesa, zbog opasnosti po narodno zdravlje, zaključuje Radovanović.
Dok u dečijim dispanzerima i domovima zdravlja pedijatri nemaju vremena za predah mada je ipak nešto manje malih pacijenata, roditelji osnovaca su odahnuli.
Ana, majka desetogodišnjeg Danila pozdravlja odluku o odlaganju vraćanja u školske klupe jer “decu treba zaštiti na svaki način kako bi bila zdravija i još ih malo rasteretiti od obaveza”.
Danilo, nimalo ne strahuje od gripa njega veseli produžetak raspusta, a ima još dece koja se virusa ne boje, pa ove dane provode – u školskom dvorištu.
