…u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).
U tom duhu ovaj nekadašnji američki diplomata tumači i najavu predstojećeg susreta čelnika Kosova i Srbije Avdulaha Hotija i Aleksndra Vučića, zakazanog za 2. septembar u Vašingtonu.
Kantrimen: Najpre je važno razumeti da je jedini prioritet za Belu kuću ovih dana ponovi izbor predsednika Donalda Trampa (Trump) na tu funkciju. U tom smislu ono što Bela kuća u ovom slučaju želi jeste prilika za fotografisanje, kako bi Predsednik saopštio da je postigao spoljnopolitički uspeh. Konačno, broj spoljnopolitičkih uspeha koje je on postigao je – nula.
Međutim, ja ne verujem da gospodin Hoti i gospodin Vučić pokazuju volju i spremnost za postizanje bilo kakvog značajnog sporazuma na sastanku u Beloj kući.
RSE: Ali, pregovori čiji je posrednik bio Ričard Grenel (Richard Grenell) počeli su pre godinu dana, kada nije bila izborna godina, i postignuta su dva sporazuma tokom tih pregovora. Smatrate li da su Sjedinjene Države zainteresovane da završe posao kad je reč o dijalogu Kosova i Srbije?
Kantrimen: Teško je odgovoriti kada pitate da li su Sjedinjene Države zainteresovane. Predsednik Tramp je zainteresovan, ako bi mu to pomoglo u njegovoj izbornoj kampanji. Tačka. Ja mislim da je gospodin Grenel zainteresovan da postigne uspeh u dijalogu između dveju strana, u kojem su do sada i Evropska unija i Sjedinjene Države postigle samo ograničene rezultate. Ali, da li će Sjedinjene Države ostati zainteresovane ako ti pregovori ne budu od direktne koristi za Donalda Trampa – to je otvoreno pitanje.
Pred Ričardom Grenelom, specijalnim izaslanikom američkog predsednika, je drugi pokušaj da organizuje sastanak Kosovao i Srbije na vrhu, u Beloj kući. Na fotografiji u Berlinu, gde je bio donedavni SAD ambasador, 23. jula 2019.
RSE: U međuvremenu Evropska unija posreduje u dijalogu između dveju zemalja u Briselu. Postoji li rivalitet između Vašingtona i Brisela u postizanju sveobuhvatnog sporazuma između dve strane?
Kantrimen: Mislim da među njima nema rivalstva, ali sigurno ima nedostatka koordinacije. Evropska unija ima više sistematski pristup tom procesu u odnosu na sve što su Sjedinjene Države uradile i ona se fokusira na širok spektar problema, a ne pre svega na političku deklaraciju koju bi prihvatili najviši zvaničnici dveju vlada. Američki pristup je drugačiji. Smatram da nijedan pristup ne može postići potpun uspeh ukoliko se Sjedinjene Države i Evropska unija ne nađu na istoj frekvenciji.
RSE: Američka ambasada u Srbiji objavila je na svom tviter nalogu da će susret lidera Kosova i Srbije u Beloj kući povući napred proces briselskog dijaloga i doneti više stabilnosti regionu. Smatrate li da je cilj poziva za sastanak u Beloj kući da podrži briselski dijalog ili i nešto više stoji iza toga?
Kantrimen: Svakako se nadam da će Bela kuća pritisnuti oba lidera da se uključe i aktivnije i konkretnije u briselski dijalog. To je minimum koji bi takav sastanak trebalo da postigne. Mislim da više od toga na tom sastanku ne možete očekivati.
RSE: Hajte da se dotaknemo pozicija Kosova i Srbije u pregovorima. Na jednoj strani imate predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji ima jaku političku podršku u Srbiji, a na drugoj kosovsku delegaciju predvođenu premijerom Abdulahom Hotijem koji ima slabiju političku poziciju na Kosovu. Da li ovo može imati uticaja na dijalog?
Kantrimen: Po mom mišljenju, ni jedna ni druga vlada u ovom trenutku nisu spremne da donesu teške odluke koje vode postizanju sporazuma, a koje su i za jednu i za drugu stranu neophodne kako bi krenule napred.
Vi ste u pravu da premijer Hoti nema svoju nezavisnu političku bazu, da na Kosovu sada postoji veliko političko manevrisanje. I kada bi postigao značajnije političke kompromise sa Srbijom, ne verujem da bi bio u stanju da obezbedi da oni budu i prihvaćeni na Kosovu, imajući u vidu trenutne velike političke rivalitete u Prištini.
U pravu ste i kad kažete da gospodin Vučić ima u ovom trenutku potpunu kontrolu srpskog parlamenta i srpskih medija i da radi na tome da potkopa nezavisne nevladine organizacije i medije. To je, dakle, politika čvrste ruke.
Mislim da se on nada da će neka vrsta sporazuma sa Prištinom Srbiji doneti članstvo u Evropskoj uniji. Po mom mišljenju, on se fokusira na pogrešnu stvar.
Ne bi trebalo da postoji perspektiva za Srbiju da se pridruži Evropskoj uniji pre nego što postigne značajne reforme u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i poštovanja slobode medija. Nažalost, Srbija nazaduje u svim tim oblastima.
Moj savet obema vladama je da fokus svojih napora usmere, čak i više nego na uzajamne pregovore, na postizanje standarda Evropske unije u sektorima borbe protiv korupcije, vladavine prava i slobode medija. To su oblasti koje će Kosovu i Srbiji doneti i ekonomski napredak i približiti ih Evropskoj uniji.
RSE: Rekli ste da ovog trenutka ni jedna ni druga strana nisu spremne za postizanje sporazuma. Zašto tako mislite?
Kantrimen: Mislim da je to čak teže za kosovskog premijera nego za srpskog predsednika. Kao što ste i sami istakli, kosovski premijer, gospodin Hoti, nema snažnu političku bazu, a samo to što je pozvan na sastanak u Belu kuću neće promeniti tu realnost.
RSE: Dotaknimo se briselskog dijaloga. Mislite li da će taj dijalog imati nekog uspeha i da li će EU biti u stanju da ubedi obe zemlje da postignu finalni sporazum?
Kantrimen: Mislim da će to biti dug i težak proces. Pitanja su tehnička, ali su i visoko-politička. U ovom trenutku ne vidim da su dve vlade spremne da postignu kompromis kad je reč o najznačajnijem političkom pitanju, uključujući međusobno priznanje.
U tom smislu, ja jesam optimista u pogledu briselskog procesa, ali dugoročno gledano, pogotovo ukoliko Sjedinjene Države učine više da se usklade i da koordiniraju svoj pristup sa pristupom EU. Dakle, dugoročno posmatrano, jesam optimista, ali imam ograničena očekivanja u narednih nekoliko meseci pred nama.
RSE: Kada očekujete konačni sporazum između Srbije i Kosova?
Kantrimen: (smeh) Mislim da će to biti pre povratka Mesije…smeh. Ne, nisam u stanju to da predvidim.
