Bilo je dovoljno da u zemlju kroče i pet minuta do šest popodne, pa da ostanu “na slobodi” iliti bez obaveze javljanja lekaru nakon letovanja u zemljama regiona. Mnogi su računajući na famozni rok (petak, 18 h) pohrlili ka Srbiji u krcatim vozovima iz Crne Gore, prekidajući odmore samo kako bi izbegli novu protivpandemijsku državnu meru – nadzor nad svima koji dolaze iz Crne Gore, Hrvatske, BiH i Albanije.
I veliki i mali
Izvesno je da će većina onih koji su se zatekli u pomenutim zemljama, nakon roka u petak, morati da sledi upute što u najkraćem podrazumeva sledeće: dobijaće na carini, prilikom pasoške kontrole, pisano obaveštenje kojim se upozoravaju na obavezu javljanja nadležnoj Covid ambulanti ili teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice. Građani i strani državljani (koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Srbiji) treba da podnesu elektronsku prijavu. Kada popune upitnik samoprocene simptoma, na osnovu odgovora će dobiti smernice o daljem postupanju. Ne treba po automatizmu da posećuju Covid ambulante, već samo po uputstvu lekara.
Period posebnog zdravstvenog nadzora traje 10 dana, tako da desetog dana od povratka iz inostranstva, posebni zdravstveni nadzor za njih prestaje da važi. Sve pomenuto važi i za školarce i za odrasle kojima je još ranije preporučeno da decu ne šalju u školske klupe deset dana nakon povratka iz inostranstva.
Konačno, pitanje je da li je ova mera tek preventivna ili pak jedina moguća ako se zna da je Srbiju u martu ponajviše koštala upravo nonšalancija prilikom prelaska naših građana preko granice. Naime, tada nije bilo nikakvih kontrola, a u samo nekoliko dana u zemlju je ušlo 400.000 ljudi, uglavnom iz zemalja Evropske unije, nakon čega je pandemija eksplodirala.
Generalno, posljednjih gotovo mjesec broj zaraženih u odnosu na broj testiranih se kreće od 0,5 do dva odsto. A to je malo ili mnogo, pitanje je za ljekare?
Doktor u penziji, profesor Zoran Radovanović ocenjuje da je nadzor zapravo dokaz da su lekari iz Kriznog štaba naučili lekciju.
– Relativno je razumno da kriterijum bude elektronski popunjen upitnik. Time se smanjuje pritisak na Covid ambulante. Nadam se da su svi elektronski pismeni, e sad, ko će da analizira tih desetina hiljada formulara, videćemo, kazaće profesor Radovanović upozoravajući na to da u Srbiji sledi povećanje broja obolelih.
Isto čini i član Kriznog štaba, doktor Branislav Tiodorović koji će reći da je realno očekivati porast broja zaraženih koronavirusom u naredne dve nedelje. Iako na prvi pogled ohrabrujući, u petak podaci su za lekare tek dokaz da je virus itekako prisutan u Srbiji. Naime, na testiranih 7.411 osoba, otkriveno je 62 zaraženih virusom, dok je jedna osoba preminula od posledica infekcije u poslednja 24 časa.
Generalno, poslednjih gotovo mesec broj zaraženih u odnosu na broj testiranih se kreće u rasponu od 0,5 do dva odsto. A to je malo ili mnogo, pitanje je za lekare?
Doktorka pulmologije Tatjana Radosavljević kaže da posmatrajući pomenute podatke, valja zaključiti da virus ne slabi. Ono što se i u Srbiji postavlja kao posebno problematično je sezona gripa, koji u kombinaciji s Covid-19, može desetkovati i stanovništvo, ali i celokupan zdravstveni sistem. Kako razlikovati simptome? Hoće li biti dovoljno medicinskog kadra? Da li vakcina protiv sezonskog gripa šteti imunitetu i pogoduje zarazi koronavirusom? Šta će biti s najmlađima? Ovo su samo neka od bezbroj pitanja koja tište građane dok ulaze u jesen.
Nema skidanja maski
– Do onog momenta do kada nosimo maske, mi ćemo se štititi od virusa, uključujući i virus gripa. Tako da na osnovu mog dugogodišnjeg iskustva ne očekujem da se korona i grip udruže, jer se štićenjem od gripa štitimo i od korone, kazaće doktorka Radosavljević suštinski apelujući na građane da ne skidaju maske.
Istovremeno, ona demantuje sve napise o tome kako je virus oslabio insistirajući juče na tome da je virus potpuno isti: “Ne možemo znati kako će se ponašati, umiru stari, mladi, umiru i pušači i nepušači”, otvorena je u razgovoru za N1 doktorka Radosavljević,piše Oslobodjenje
