Marija je imala samo 16 godina kada je saznala za odluku lekara da joj amputiraju nogu, jer je oboljela od osteosarkoma, malignog tumora kostiju. Marija je sav ovaj užas preživela prije sedam godina, u februaru 2013. godine. Ali, to je nije slomilo, već ju je učinilo jačom.
Iza ove hrabre devojke je mračan period, koji je uspjela da pregura kao prava šampionka. Od kobne bolesti se liječila godinu i po dana, u tom periodu je preživjela amputaciju noge, a nakon toga terapije, pa tek nakon što je sa njima završila otišla je na rehabilitaciju. Kada je naučila da hoda sa protezom, vratila se normalnom životu – završila je srednju školu, pa upisala fakultet.
“Iskreno, tada je sve bilo jako šokantno za mene i moju porodicu. Bila sam mlada i nisam videla nikakav izlaz osim da se borim i da napredujem dalje, da izađem iz te bitke kao pobednik. Moja mama je bila sa mnom dok sam primala terapije, dok sam bila u bolnici, bila je sa mnom na rehabilitaciji. Bila je uz mene, moja snaga. Naravno, imam i mlađu sestru sa kojom je tata bio u kući, a svi oni su mi pružali maksimalnu podršku, bodrili su me. Gurala sam samu sebe dalje, zbog njih sam morala da nastavim. Bilo je šokantno, ali, realno, sve se može kad se hoće”, govori Marija za “Novars“.
Povratak u svakodnevicu nije bio lak, jer je Marija iz Kosjerića, male sredine u kojoj svako svakog poznaje.
“Živim u malom gradu, gde sam možda druga osoba koja nosi protezu. Niko se nije susreo sa tim ranije, generalno ljudi ne znaju kako da se ponašaju kada vide mene, ne smeju da te pogledaju, budu onako zbunjeni. Ali ja sam uvek nasmejana i pozitivna, pa se oni pored mene opuste. Ja nemam problem sa tim, prihvatila sam to, pa onda i njima bude lakše”, priča Marija.
Velika podrška bili su joj i vršnjaci, koji su organizovali humanitarnu žurku. A sada je u toku akcija koja bi Mariji zaista uveliko olakšala život. Ona je objasnila koje sve mogućnosti bi joj se otvorile sa novim, modernim pomagalom.
“Sada nosim mehaničku protezu, koja je najprostija i najjednostavnija koja se može dobiti u Srbiji od socijalnog. Sve te neke bolje stvari moraju da se plate, a nažalost to je previše novca. Novac se jedino može skupiti ovim putem, ovakvom akcijom kakvu smo pokrenuli Miloš i ja. Elektronska proteza bi mi omogućila sve najbolje – mnogo bolji hod, bolju stabilnost. Ja se mnogo krećem, a to mi ne bi stvaralo toliko opterećenja dok to radim, moj hod bi bio lepši, bolji. Hod sa novom protezom bi izgledao kao hod sa zdravom nogom, ima taj flow, nije kao mehanika. Ta proteza bukvalno prati tebe, tvoju zdravu nogu, bukvalno je normalan hod. Bila bi mi svakako značajna za sve, jer sam mlada, a tokom dana funkcionišem dosta sati, dosta stvari radim, pa se brzo zamorim sa sadašnjom protezom, što mi stvara frustraciju”, kaže Marija.
Sumorna realnost je da jedino putem dobre volje ljudi Marija može da živi kvalitetnije – jer od države nema vajde.
“Proteza koju trenutno imam je od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje – preko njih idu sve proteze. Ja imam takođe njihovu, ali tu nema biranja – ako hoćeš nešto bolje, nešto kvalitetnije, moraćeš da platiš. Nažalost, to je realnost ovde u Srbiji, u evropskim zemljama to uopšte nije tako. Mladi ljudi tamo ne dobijaju ovakve proteze, već mnogo kvalitetnije, dok se ovde za takve plaća par hiljada evra. Jako tužno, ali istinito”, ukazuje ova devojka.
Dok osvaja nove prepreke i nada se boljem sutra, Marija priznaje da snagu crpi iz nevjerovatnog izvora – iz same sebe.
“Ne znam da li je glupo da kažem, ali najveću snagu sebi sam dala ja sama. Stavila sam sebe na prvo mesto, da ću da se izborim za to, da ću da preživim, da nastavim dalje. To me je baš ojačalo, otvorilo vidike, sazrela sam pre vremena, jer sam taj deo svog života proživela tako. Ja pre svega sam to odlučila i to je bilo tako”, govori.
Otkriva i da je već sakupljena polovina potrebnog iznosa, kao i da je sasvim blizu cilja. Ističe i da ova akcija može biti motiv za druge osobe koje se nalaze u sličnoj situaciji.
“Ljudi su se odazvali u velikoj meri, prezadovoljna sam, svi pružaju ogromnu podršku i zaista mi je drago. Drago mi je i zbog ljudi koji se nalaze u sličnim problemima, da mogu da im pokažem da ne treba da se stide ničega i da sve može da se uradi. Treba samo da se bore za sebe”, poručuje Marija Matić.
