Doktorka je zatim objasnila specifičnost upale pluća izazvane kovidom.
“Najčešće se tokom čitave bolesti ne čuje ništa stetoskopom, to je tipično za upale pluća koje zahvataju potku pluća, dok je kod bakterijskih infekcija nalaz nedvosmislen. Mi smo naučili da prepoznajemo i minimalne promene na rendgenu, ali je često potrebno neko vrijeme da se promjene pokažu, nakon četiri-pet dana od pojave simtpoma”.
Istakla je da antibiotici ne mogu da djeluju na virus.
“Ova bolest je samoizlječujuća, mi terapijom samo stvaramo uslove da se tijelo bolje izbori, svi znamo da antibiotici ne deluju. Evropski kongres pulmologa bio je u septembru, vodeća imena su se izjašnjavala o terapiji, antibiotik je pomenut kao pomoćna terapija. Lekar koji je o tome pričao rekao je da antibiotik ne deluje na viruse, ali nekada ne znate šta da uradite pa morate da pacijentu date antibiotik. Često je virus baza na kojoj se razvija neka bakterijska infekcija, što se kod ove bolesti teško razgraničava i zato mi dajemo antibiotik koji u nekoj mjeri pomogne”.
Kada je u pitanju infektivnost jedne osobe na druge, doktorka je rekla slijedeće:
“Ono što kaže nauka odnosno studije koje su ispitivale veliki broj pacijenata u mnogim temljama, to je da je čovijek najzarazniji kada nema simptome. Kada dođemo u kontakt sa oboljelim, oko dva do pet dana nema simptoma, tada je osoba najzaraznija. Onaj ko je već obolio, ne predstavlja više rizik jer se čuva. Nakon pet dana se obično javljaju groznica, temperatura, drhtavica, jeza, problemi sa gornjim disajnim putevima, i mada ne uvek, narušeno čulo ukusa, mirisa. Zato se preporučuje da ispitate čulo mirisa, mirisanjem limuna, pomorandže… Tada je moguće da se javi i osećaj dispnee, nedostatak vazduha, taj osećaj kao da vam neko sedi na grudima. To je već loš znak i pokazuje da su pluća zahvaćena u većoj meri”.
U emisiji je bilo reči i o citokinskoj oluji.
“Cilj našeg liječenja je da zaustavimo citokinsku oluju. Taj porast izvesnih supstanci u krvi, interleukin 6 i drugi interleukini, to je jedna poplava različitih hemijskih materija, nalet tih supstanci dovodi do infalmacije. Mi pratimo porast, oni su nam, marker upale. Ti citokini slute na nastanak tromba, zato se daje heparina koji zapravo spriječava zgrušavanje krvi”, rekla je doktorka i dodala da je najteža komplikacija akutni respiratorni distres sindrom.
“To ukazuje na vodu u plućima, nestajanje plućnog parenhima i nemogućnost da se gasna razmena vrši”, prenosi “Zena Blic“.
Naglasila je da je dokazano da pušači nisu zaštićeniji od korone, pa pojasnila umor kao simptom kovida: “Zašto dolazi do umora, nemogućnosti da nešto uradite? Zato što ostaju ožiljci u određenom procentu, recimo jedna trećina obolelih lečenih u bolnicama ima sklonost ka fribrozi pluća. Narodski rečeno, to su ožiljci na plućima, koji nisu funkcionalni. To vodi od promena na srcu, i to onih trajnih”.