Noćna mora od kojeg se strahuje i zdravstveni kolaps počinju da postaju stavrnost u tom siromašnom regionu koji je prvi talas epidemije korona virusa suzbio jakim prinudnim merama.
Jedan neimenovani lekar iz BiH ispričao je Frans presu da postoji problem istovremene nege nekoliko pacijenata kojima „život visi o koncu“.
„Situacija me podseća na rat i preti da bude još gore tokom zime. Možemo da radimo za troje ljude, ali ne i za petoro“, rekao je lekar.
Drugi talas epidemije je mnogo jači od prolećnog i tako su otkriveni propusti zdravstenih sistema na Balkanu gde već od ranije deficit resursa, lekara, medicinskog osoba, jer su otišli u zapadnu Evropu.
Zapadni Balkan suočava se sa masovnom emigracijom, posebno dobro obučenih mladih ljudi koji beže od nezaposlenosti, korupcije i niskih plata.
Od početka epidemiološke krize u martu zabeleženo je skoro 10.000 smrtnih slučajeva, od kojih gotovo polovina u poslednjih mesec dana.
Prema podacima AFP-a, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Crna Gora nalaze se među prvih deset zemalja u Evropi po mortalitetu u poređenju sa brojem stanovnika.
Balkanske zemlja sada zbog ekonomske situacije nisu voljne da uvode drastične mere i više se odlučuju za vremenska ograničenja restorana i barova.
Čak i pre pandemije korona virusa, Balkan je imao jednu od najnižih stopa lekara u Evropi, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Sada je lekarska i medicinski radna snaga dodatno smanjenja jer su se lekari i medicinsko osoblje zarazili korona virusom.
U Srbiji je oko 2.000 njih moralo da ide u samoizolaciju, jer su bolnice preopterećene. Beograd nema više dostupnih bolničkih kreveta, a vlasti žure da izgrade dve nove ustanove.
Kosovo, gde je nedostatak lekara primorao stanovnike da odlaze u susedne zemlje i pre krize, razmatra pretvaranje starih hotela u improvizovane bolnice.
U susednoj Albaniji najmanje 300 imućnijih pacijenata otišlo je u inostranstvo na lečenje, prvenstveno u Turskoj.
Vlada Severne Makedonije sa svoje strane je zatražila pomoć od privatnih bolnica jer su javne zdravstvene ustanove preopterećene.
Hrvatski lekari takođe su upozorili na nedostatak osoblja i opreme, u pismu koje je potpisalo šest profesionalnih organizacija.
Vlasti u regionu suočavaju se izmedju hitne zdravstvene situacije i potrebe da zaštite svoju krhu privredu, naveo je Frans pres.
„Suviše smo siromašni da bismo dva puta ponovili sva ograničenja“, naglašava hrvatski ekonomista Ljubo Jurčić.
U Bosni gotovo sve je ostalo otvoreno, prodavnice, bioskopi ili teretane, jer zemlja ne može da finansira mere pomoći kompanijama ili njihovim zaposlenima, dodala je francuska agencija, prenosi danas.
