“S obzirom na skok broja oboljelih, poslednjih par nedelja učestalo razmišljam kako se krug zaraženih oko mene sužava i pitam se u šali kad će doći na mene red. I došao je.
Od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji sam se samoizolovao i isparanoisao. Do te mjere da sam skoro, pa oštetio ulazna vrata prskajući ih asepsolom i hemikalijama, a hteo sam da vodim svoje kontakte u fucking excel tabeli.
Od marta do maja/juna, dokle je trajalo vanredno stanje imao sam kontakt samo sa jednom osobom. Mamu nisam video tada tri mjeseca, niti druge prijatelje. Sve vrijeme sam radio od kuće, život mi je maltene izgledao – ustajanje u 6h ujutro da se zauzme red ispred radnje i nazad.
Sooo, welcome to my COVID-19 experience.
S obzirom na skok broja obolelih, poslednjih par nedelja učestalo razmišljam kako se krug zaraženih oko mene sužava i pitam se u šali “kad će doći na mene red”.
I došao je.
Nakon ukidanja policijskog časa do oktobra, spržen od gubitka granice privatnog i poslovnog života, neviđanja ljudi i sl – rešio sam da počnem da vodim život kroz prizmu tzv. nove normalnosti, odnosno:
Krećem u teretanu, ALI uvijek pod maskom i u 7h ujutro kada nema žive duše.
Idem u kafiće, ALI samo na otvoreno i tamo gdje nema gužve.
Pozdravljao sam se bliskim kontaktom (zagrljaj, poljubac u obraz) sa maksimalno 4-5 osoba, uglavnom svi koji su mlađi. Masovni događaji, gužvetine, noćni marketi i slično, prenosi “Blic“.
U oktobru je opet vrag odnio šalu i bio sam u fazonu – ok, bez pretjerano bliskih pozdrava s prijateljima, kod mame sam tokom ljeta išao jednom mjesečno, i tad sam i to prorijedio. Ostao sam u nekoj vrsti bliskog kontakta sa bukvalno tri osobe.
Prije desetak dana odlazimo nas petorica u Escape room. Svi pod maskama. U jednom momentu treba da se riješi zadatak gde su stvari ispisane gotičkim slovima. Jedva se šta razaznaje, naočare se preko maske magle, i drug i ja spustimo masku na bradu da vidimo, zbijeni dok čitamo stvari.
On je razvio simptome u utorak, ja tri dana kasnije. Dakle, toliko sam prorijedio kontakte s ljudima da sam tačno mogao da identifikujem kako sam dobio virus. Bilo je dovoljno da se na desetak minuta spusti maska i to je to – rizični kontakt je ostvaren. Toliko je bilo dovoljno.
Dakle, imao sam kontakt (
zagrljaj, pozdravljanje poljupcem u obraz) sa samo tri osobe i jedna od te tri je bila nosilac zaraze.
Povišena temperatura je krenula sat-dva nakon što sam saznao da je taj drug pozitivan i zato sam rešio da dan i po sačekam sa testiranjem jer sam mislio da sam psihosomatski dobio povišenu temperaturu. Sve vreme sam bio na vezi sa poznanicom, lekarkom u kovid ambulanti.
Za to vrijeme svi su se oko mene pretvorili u struku, pričali mi da krenem sam na svoju ruku sa hemomicinom, da će mi sve odmah preći na pluća, da mi je upala neminovna. Dakle, testirajte se čim prije, a ako imate privilegiju da znate ljekara – super. Ne slušajte druge!!!
Ljudi u kovid ambulanti se ponašaju kao POTPUNI MENTOLI. Ja ne znam koji je ljudima k****?! U punom hodniku sa gomilu (potencijalno) pozitivnih, ljudi se šetkaju, domunđavaju, hoće da iniciraju razgovor, pričaju telefonom. Atmosfera je bukvalno kao da čekaju na izdavanje pasoša.
Na pozitivan rezultat propisano mi je samo dvonedjeljna samoizolacija, vitamin C i alfakalcidol, kao i paracetamol za snižavanje temperature (koja je prestala 4. dana). Doktorka je pozelenjela kad je čula da me je nemali broj ljudi navodio da, eto tako, krenem sa hemomicinom.
Preponosan sam jer sam zarazio 0 (slovima: NULA) ljudi jer, dok nisam osjetio simptome:
– Sreo sam par ljudi i brata, i sa svima sam se pozdravio “na pesnicu”.
– Svraćao sam u kafić gde često sedim, ali uzimao kafu za ponijeti i bio pod maskom.
