Beograđanka I.S. prenosi svoje iskustvo dok je dve godine bila u njegovoj školi u Radio Beogradu. Ona u ispovijesti za Nova.rs poručuje: “Bila sam u Mikinoj grupi dve godine i pobegla sam glavom bez obzira”.
“Mikina grupa je sa ove distance bila kao neka sekta, a on vrhovni guru. Da, vladala je disciplina, dosta se radilo na dikciji, govoru, mnogo se čitalo, dobijali smo zadatke, snimali emisije, on je sa te profesionalne strane zaista imao neverovatnu sposobnost da prepozna talente i da iz njih izvuče najbolje.
S druge strane, Mika je imao taj stav da kao s decom priča kao sa odraslima, a u to je ulazio neki ortački odnos s klincima koji su mu miljenici, ali i čitav spektar uvreda. Umeo da je viče deci “kravo”, “gusko”, podrugljivo je znao da kaže i – kako si se to obukla…
Nalazio je slabe tačke i tu gazio. Decu. Nekima se baš uvukao pod kožu, voleli su ga i plašili ga se istovremeno. Ja sam bila klinka, možda sam imala oko osam, devet godina tada, i te dve godine sam iz Radio Beograda kući redovno dolazila u suzama.
S jedne strane sam volela to što tamo radimo, osetila sam da postajem bolja, ali nisam mogla da podnesem te procene, uvrede i dranje. Dve godine sam mislila da sam ja kriva što se ne adaptiram kao neki drugi i verovala sam da sam suviše slaba. Otišla sam kad su moji roditelji primetili da mnogo plačem, lošije spavam, jedem. Prosto – njegova pedagogija je radila na nekoj deci, na drugoj nije. I danas mi je muka kad pomislim na Mikinu grupu”, kazala je ona za Nova.rs.
