Njena tragična smrt potresla je sve koji su ikada imali prilike da je sretnu, i podsetila je na to koliko je važno da razumijemo jedni druge i gledamo van okvira nametnutih stavova. Kristina je bila podrška mnogima koji su se borili sa ovim poremećajem, sa depresijom. Bila je tu za druge. Zato je njena priča važna – treba nastaviti tamo gde je ona stala u borbi da se prevaziđu predrasude i tabui o ljudima sa mentalnim poremećajima i invaliditetom. Prvi i osnovni korak je razumijevanje. Razumijevanje kroz šta prolaze i šta je ono sa čim se bore, a potom dolazi i sve ostalo – prihvatanje, razgovor, podrška, piše “Blic Žena“.
Kristina Fruža je uz svoje Vojvotkinje bila od osnivanja kluba 2011. godine, a sa svojim saigračicama upisana je i u istoriju fleg fudbala kao deo jednog od prvih ženskih klubova u Srbiji. Pored organizacije i učestvovanja na dva turnira humanitarnog karaktera „Bitka sa bebe“ i Više od igre za Anitino srce“, sa klubom je osvojila 2. mesto Ženske fleg lige 2013. godine, igrajući na poziciji kornerbeka. Pored igračkog aspekta, bila je i sportski direktor Vojvotkinja, te je često učestvovala u različitim vrstama promocije ženskog fleg fubala, a tako i svog kluba, sa velikom željom da se sport i u ovoj kategoriji razvije te i da njen tim broji više članica.
Kristina će ostati upamćena kao veliki borac, uvijek vedra i nasmejana, a svako i kao požrtvovana sportistkinja.
Na društvenim mrežama osvanuo je snimak Kristine Fruže sa oproštajnom porukom koju je objavio mladić Georgije Radovanović. Georgije je svojoj Fejsbuk stranici objavio snimak uz poruku nade za sve ljudi koji se bore sa sličnim problemima, ali i za sve one da prebrode teške momente.
– Izvinjavam se svima unaprijed, što vas sve podsjećam na nju, ali ja ne mogu više. Sve sam vas saslušao, pitao za mišljenje, 2 godine dobro razmislio, nekoliko puta bio na samo klik od ovoga, ali upravo sada prelomio. Danas joj je rođendan, mojoj dragoj Kristini Fruža. Ne mogu da joj ne ispunim posljednju želju, da svijet i naši prijatelji vide poruku koju ostavlja svima. Kako da razumijemo i ponašamo se kad su ljudi sa tim mukama u pitanju. Poruku koju svi treba dobro da saslušamo i naučimo nešto iz nje. Mene je utešila, umirila me, pomogla mi da preživim. Hvala ti Tino na tome. Bez tebe ne bih bio ovo sto jesam. Ne bih živeo život koji živim, sa divnom novom porodicom koju imam. Ne bih znao njih da usrećim, razumijem, utešim i budem oslonac da me ti to nisi naučila. Daj bože rodiće mi se za koji dan jedna mala Vodolija, kao ti, biću spreman ovaj put, neću te razočarati. Živis i živećes sa mnom do mog poslednjeg daha, vidimo se tamo negde. Počivaj u miru do tada… – napisao je Georgije.
Kristina se u snimku oprostila od namilijih, a naročito od svoje majke i zahvalila se svima što su pokušali da joj pomognu i naglasila da više pričamo o sebi, a ne o drugima i da ne uzimamo sve zdravo za gotovo, naročito od svojih porodica.
– Ok, mislim da je to to. Ja ne mogu više sa terapijama, promenama antidepresiva, sa konstantnim spavanjem, odaljavanjem od ljudi, sa nemogućstvom održavanja posla, sa nerazumevanjem, sa time što nemam svoj život, sa time što nemam kontrolu nad svojom glavom. Napravila sam omču i planiram da se obesim. Znam da zvučim veoma svesno. Obično ljudi očekuju – ti poludiš pa se obesiš. Nije to baš tako. Ljudi koji počine samoubistvo su vrlo svesni šta čine – rekla je Kristina u snimku, a ostatak možete pogledati ispod.
