Ljekar koji je u karijeri gasio mnoge epidemije, isljučivo u njihovim samim žarištima, pojašnjava da se njegova konstatacija odnosi na scene viđene u subotu u Beogradu oko spomenika Stefanu Nemanji:
“Reditelj Andrej Tarkovski, jedno od najčuvenijih lica svetske kinematografije je rekao da će stid spasiti svet. I onda sablasno deluju slike udavača i klipana, izvinite ali ja nemam drugi izraz, koji igraju kolo oko spomenika dok se u njihovoj neposrednoj blizni ljudi bore za vazduh i umiru. Zato je stid nestao ili se negde sakrio. Postali smo ranjivi i ne primećujemo koliko smo sebični i lažno solidarni. Samo dokazujemo činjenicu da nas je korona ogolila.
Imam utisak da je trebalo stalno, iznova i iznova pričati i ponavljati opšte poznate stvari. Tu smo napravili grešku. Na jednom kongresu o HIV infekciji u Zagrebu 1988. pitao sam Džonatana Mana, tvorca globalne strategije protiv HIV-a, kako dalje i koje mere sprovoditi. Dobio sam odgovor: „Edukacija, edukacija, edukacija“. Nedostajala je edukacija da bi se kolo oko spomenika razbilo. No, nije kasno jer ćemo sa koronom i pored nje dugo živeti.”
“Javlja se i jedna svetla tačka, Izrael je uspeo da vakciniše svoje stanovništo. Pune se stadioni, koncertne dvorane, život počinje da se pojavljuje u onom obliku koji je nama prepoznatljiv. To je ona budućnost koju želimo i nadamo se da ćemo je uskoro doživeti. A to se u Izraelu postiglo vakcinacijom. Nije bilo obavezno, ali su Izraelci shvatili značaj imunizacije. A kod nas kolo, u njemu ljudi bez maski, koji se protive vakcinaciji.”
U ranijim izjavama, još kada je vakcina bila daleko, ukazivao je na problem antivaksera i potrebu hitnog javnog suočavanja njih sa strukom:
“I tu je napravljena greška, ali mislim da za takvo suočavanje nije bilo vremena jer su naši lekari u crvenim zonama, bore se za živote pacijenata. Govorio sam da treba suočiti argumente stručnih ljudi koji zagovaraju vakcinaciju i onih koji joj se protive, da bi se shvatilo da antivakseri nemaju nijedan argument.
Potcenili smo ih. Neki od njih su polupismeni anonimusi i žele sebe da prikažu kao mesije i da putem ove teške situacije svoje frustracije izbace na površinu. Od njih čujemo razne reči, na primer „zaprašuju na iz aviona, ubijaju“. A da ih pitate ko to radi – ne znaju. Oni ne vole da im se priča istina, ne prihvataju realnost jer gube ono zbog čega se tu nalaze, poput svog izvrnutog ega i važnosti pred drugima, to da su su oni pametni a svi oko njih neznalice.”
O čemu se zapravo tu radi?
“O primitivnim, malim i iskompleksiranim ljudima. Hoće da budu u vrhu nečega, a nisu dorasli situaciji. Kampanjom koja nije agresivna mi smo im dali prostor i zato jedna marginalna grupacija u ovom trenutku stvara velike probleme. To sam i očekivao, ali ne i da će u njima nestati empatija, i zato jedva čekam taj dan kada će se stid ponovo pojaviti da bismo ga razložno i razumno prihvatili na način koji to zaslužuje. U mnogim zemljama postoje marginalne grupe antivaksera. To mogu da budu verski fanatici, ljudi u sektama, neko treći. Ne razumem ih ali znam da postoje. Ali, ovde se pojavljuje nova grupacija, antivakseri se replikuju svakim danom u nove modalitete koji su zastrašujući. Opasna, sumanuta koreografija oko spomenika Stefanu Nemanji je varijacija na temu koju nisam očekivao.”
Šta nakon svega epidemiolog može da poruči, a što nije rečeno, da bi pojedinci vakcinaciju shvatili kao jedini način da se izađe iz ovog zla?
“Da nije bilo vakcina i da nema vakcina svet ne bi postojao. Velike boginje bi već završile priču, da ne nabrajam koje sve bolesti su iskornjenje zahvaljujući imunizaciji. Vakcine, pogotovo savremene, su dokaz napretka. I tu stavljam tačku.” piše blic
