Pravni tretman ovih radnika, koji su po svojoj prirodi bliži kategoriji samozaposlenih, nego klasičnih radnika kod poslodavaca, i u razvijenim zemljama poput Danske je bio predmet debate, ali se tamo država trudila da im olakša plaćanje poreza, razumevši da je frilenserima teško da sami obračunavaju i plaćaju poreze – izjavila je danas profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković, govoreći na panelu pod nazivom „Novi oblici radnih odnosa, nova šansa ili novi prekarijat?“, koji je u okviru ciklusa Ekonomski razgovori organizovala Fridrih Ebert fondacija.
Frilenseri, kako je navela, nisu prepoznatljivi u zakonima što znači da već u startu imaju manja radna prava. Međutim, po pitanju budućeg oporezivanja frilensera, što je trenutno u fokusu javnosti u iščekivanju donošenja novog zakona o fleksibilnim oblicima rada, Žarković je upozorila da bi prihvatanje suviše niskih doprinosa, značilo i da će u budućnosti imati manje penzije. To je ujedno i problem sa kojim se susreću drugih ljudi angažovani u netradicionalnim radnim odnosima, poput platformskih radnika koji rade za službe poput Volta, Glova, Donesi ili Kar goa.
Predstavnik Udruženja radnika na internetu, koje je prošle nedelje organizovalo proteste ispred Narodne Skupštine kako bi sprečili usvajanje zakonskog rešenja o budućem oporezivanju frilensera sa kojim se ne slažu, ocenio je da frilenseri predstavljaju „novi prekarijat“, tojest radnike za ugroženim položajem, te dodao da se oni sami više osećaju kao klasični radnici nego kao preduzetnici.
„Mi se zalažemo da naplata poreza počne od oktobra 2020. godine, a ne za to da ne plaćamo porez“, rekao je Pogačar, dodavši da država ništa nije učinila u poslednjih 10 ili 15 godina da se ova oblast uredi.
Profesorka Žarković je upozorila i na velike razlike u visini primanja frilensera, što ukazuje na to da nisu svi u istom položaju, što je Pogačar potvrdio rekavši da „frilenseri u proseku mesečno zarađuju od 70.000 i 80.000 dinara bruto“, a da pojedini mogu da zarade i 2.000 i 3.000 evra.
Osim frilensera i platformskih radnika, u nestandardne oblike radnog angažovanja spadaju i radnici na sezonskim poslovima, a izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović, čija je institucija dala ključan doprinos formiranju zakona koji je po prvi put i praktično omogućio da ovakvi radnici u poljoprivredi budu prijavljeni, podsetila se ranije prijavljivalo oko 3.000 sezonskih radnika radnika godišnje, a da je za tri godine od donošenja zakona prijavljeno oko 50.000 ljudi, od oko 70.000 koliko se procenjuje da ih ima. Zato u NALED-u smatraju da bi ovaj isti šablon mogao da se primeni i na druge vrste sezonaca.
Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije najavio je da bi SSSS uskoro mogao u svoje redove da uvrsti i frilensere i dodao da je u kontaktu sa Pogačarem.
„Blizu smo toga da napravimo granski sindikat koji će obuhvati upravo frilensere i sve one koji ne rade u klasičnim delatnostima“, rekao je Vuković, dodajući da novi oblici radnih odnosa dovode do toga da se smanjuju prava radnika i da opada broj standardnih ugovora o radu na neodređeno, prenosi danas.
