On je na konferenciji “Devet godina crnogorskih pregovora sa EU“, koju je organizovao Centar za građansko obrazovanje istakao da Crna Gora više nema vremena za čekanje kada je u pitanju integracija u EU.
“Nikada nisam licitirao godinama, ali sam se našao u situaciji da tu godinu projektujem kao ciljnu da Crna Gora bude članica EU, 2024. godine”, rekao je Krivokapić.
On je ocijenio da svako treba da doprinese ulasku Crne Gore u EU i „niti to može da uradi Vlada, niti Skupština, ni pravosuđe pojedinačno“.
“To je šansa koju ne smijemo propustiti. Nije bitno ko je predsjednik Vlade”, smatra Krivokapić.
On je rekao da Crna Gora trenutno nema šefa misije u Briselu, čovjeka koji treba da predstavi vidljive rezultate.
“Ovo je trenutak koji se neće više vratiti. Ako se ovaj trenutak ne iskoristi, čekaćet mo da uđemo u EU sa drugim zemljama Zapadnog Balkana“, naveo je Krivokapić.
On je kazao da Crna Gora mora biti građanska, demokratska i evropska, što trenutno nije.
“Ona mora prvo biti stabilna da bi bila građanska, demokratska i evropska”, istakao je predsjednik crnogorske Vlade.
Crna Gora je država koja je najviše napredovala na putu ka EU, saopštila je ambasadorka Evropske unije u Crnoj Gori Oana Kristina Popa. Međutim, dodaje, treba raditi na vladavini prava i ekonomskim reformama.
“Crnogorski građani su većinom iskazali želju da njihova zemlja bude dio Evropske unije”, kazala je Oana Kristina Popa.
Istakla je da naredne mjesece treba iskoristiti za unapređenje političkog i ekonomskog života.
“S ove konferencije šaljemo snažnu poruku o privrženosti Evropske unije za pristup Crne Gore. Građani Crne Gore su jasno i glasno rekli da žele da bude dio EU. Za to su potrebne i snažne ekonomske reforme. To je proces transformacije i hajde da to uradimo odmah”, istakla je Oana Kristina Popa.
Izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević kazala je da na devetogodišnjicu možemo reći da je proces pristupanja EU zastao.
“Za to krivica ne leži u Briselu. Iz Brisela, okupiranog brojnim unutrašnjim turbulencijama, vidjelo se da pristup regionu, pa i Crnoj Gori ne daje mjerljive rezultate. Zato smo dobili novu metodologiju koju treba da posmatramo kao šansu koju profesori daju lošim studentima i pokušamo da pokažemo da je prošlo vrijeme varanja za vrijeme ispita”, kazala je Uljarević.
Uljarević je naglasila da to treba da shvati i nova Vlada i svi koji olako prihvataju ovaj proces.
Ističe da stanje u vladavini prava najbolje ilustruju činjenice da Crna Gora nema ministra pravde, ljudskih i manjinskih prava, nema predsjednika Vrhonog suda, Vrhovnog državnog tužioca, kompletan Sudski savjet, dvoje sudija Ustavnog suda, a advokati su u obustavi rada.
“Nema ni šefa radne grupe za poglavlje 23, niti je pregovaračka struktura kompletirana, uz potrebne intervencije koje nosi usvajanje nove metodologije”, kazala je Uljarević.
Dodala je da sve ove činjenice imaju nesagledivo loše posljedice.
Direktor Regionalne kancelarije fondacije Friedrich Ebert, Max Brendl kazao je da je polarizacija društva i vladavina prava nešto sa čim se suočavaju u svim državama regiona pa i članicama EU. Istakao je da je put integracija dug i da svi partneri treba da ujedine snage kako bi pomogli u ovom procesu.
“Trenutak kada Crna Gora uđe u Evropsku uniju neće biti kraj puta demokratizacije, vladavine prava, borbe protiv korupcije, jer je važno preduzeti ove korake za dobro vašeg društva”, kazao je Brendl.
