Šezdeset prvi poslanik, Kastriot Redžepi, nije se pojavio u Sobranju do ponoći – što je predstavljalo kraj inicijative za smjenu vlasti, ali i okidač nove političke krize u Severnoj Makedoniji.
Prava Pepeljuga je negde pre ponoći nestala sa bala. Makedonska Pepeljuga, Kastriot Redžepi, se međutim, do tog vremena nije ni pojavila u zgradi Sobranja, čime je okončana nedelju dana duga saga u rušenju vlade Zorana Zaeva i uspostavljanju nove parlamentarne većine u Severnoj Makedoniji.
“Nestali” poslanik, kako je Redžepi prozvan posle višesatnih pokušaja da mu se nekako uđe u trag, pojavio se u petak izjutra u policijskoj stanici u Skoplju i rekao da nije bio kidnapovan već da je svojevoljno dan, umesto u Sobranju, proveo kod prijatelja.
Redžepi je odmah zatim “izbačen” iz Bese, pa će, kako smatraju makedonski mediji, najverovatnije preći u redove neke od partija iz vladajuće koalicije.
Na kraju 24 časa duge neizvesnosti oko sudbine vlade, vladajuća koalicija, koju čine SDSM Zorana Zaeva i Demokratska unija za integracije i opozicija, kako se čini, mogu da računaju na podršku po 60 poslanika u parlamentu, pa je sasvim izvesno da će jednu političku krizu u Skoplju, uskoro, zameniti nova, sa jednako neizvesnim ishodom.
Kockarska politika vlasti i opozicije
Najnovija u seriji političkih kriza u Makedoniji počela je neposredno pre drugog kruga lokalnih izbora, kada je Zaev, želeći valjda da mobiliše birače, najavio da će u slučaju poraza kandidata SDSM-a u Skoplju podneti ostavke na mesta premijera i šefa stranke.
Kockarski potez mu se, dan kasnije, obio o glavu pošto je nezavisna kandidatkinja Daniela Arsovska, uz podršku VMRO-DPMNE postala gradonačelnica Skoplja, čini se najviše zahvaljujući činjenici da je obećanje izazvalo snažniju reakciju među protivnicima nego među pristalicama SDSM-a.
Zaev je, ponovo, najavio da će podneti ostavku, ali i da će na mestu premijera ostati dok se ne učvrsti parlamentarna većina i okonča decembarska epizoda vrointegracija Severne Makedonije.
Istovremeno, niz visokih zapadnih zvaničnika, uključujući navodno Emanuela Makrona, Jensa Stoltenberga i Angelu Merkel, bili su šokirani “ničim izazvanom” ostavkom Zaeva, tim pre što je Francuska mobilisala čitav diplomatski kor u Evropskoj uniji ne bi li isposlovali da Skoplje ukloni bugarsku prepreku i već u decembru počne pregovore sa Briselom.
Posle sjajnih rezultata na lokalnim izborima, za kocku je, čini se, bila raspoložena i opozicija, pa je lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski poželeo da osim sa lokalnih funkcija, skloni vladajuće stranke i iz vlade, najavljujući glasanje o poverenju vladi ili vanredne parlamentarne izbore.
U tom trenutku, Zaev je imao podršku 62 od 120 poslanika u parlamentu, pa se Mickovskom, koji je računao na albansku stranku Besa, činilo da bi i samo tri glasa mogla da odnesu prevagu.
Holandska “veza”
Ovakav potez VMRO-DPMNE je izazvao pravu paniku u redovima zapadnih izaslanika koji, doduše bez preteranog uspeha, već mesecima pokušavaju da otvore put početku pregovora Severne Makedonije i EU, pa je u Skoplje dan uoči glasanja stigao holandski ministar spoljnih poslova Mark Rute, koji je posle sastanka sa makedonskim premijerom “odškrinuo” decembarski prozor evrointegracija.
To praktično znači da se od Makedonije očekuje da do sredine decembra reši otvorena pitanja sa Bugarskom i poslednjeg dana 2021. godine dobije zeleno svetlo za početak pregovora sa Evropskom unijom.
Istovremeno, ispostavilo se da je Kastriot Redžepi godinama radio u holandskoj ambasadi u Skoplju, pa je, nakako, njegov izostanak sa sednice parlamenta povezan i sa inicijativom šefa diplomatije te države. Ili, jednostavno, do pre neki dan slabo poznati političar iz jednako male stranke nije želeo da na sebe preuzme odluku o budućnosti države.
Najavio je da će odgovore na otvorena pitanja spremiti do ponedeljka, prenosi b92.
