– Voleli smo se 17 godina, nisam ni slutila da će završiti u nekoj “klanici” u Ritopeku.
Stavili im lokator
Goran Veličković je nestao 3. avgusta 2020, a kako je utvrđeno istragom, Belivukov “vojnik” Bojan Hrvatin namamio ga je u Ritopek, gde su ga čekali Velja Nevolja, Miljković i ostali pripadnici bande. Zverski su ga mučili, a zatim ubili, iskasapili i samleli u mašini za mlevenje mesa.
Goksijeva supruga Jelena kaže da je njen muž poznavao Belivuka, ali isključivo sa tribine i nikada nisu poslovno sarađivali.
– Goran je mnogo voleo Partizan. Godinama je išao na utakmice i vremenom upoznao mnogo ljudi na tribini. Tako je upoznao i Belivuka. Nikakav problem nisu imali sve do sredine decembra 2017, kada je grupa navijača silom pokušala da preotme južnu tribinu i da protera Belivuka i njegove “Janjičare” – priča Jelena za Informer.
Za taj navijački “puč”, napominje Goksijeva žena, Belivuk je direktno optužio Miloša Radisavljevića Kimija, njenog muža i još neke viđenije navijače.
– Naravno da su Kimi, Goksi i ostali tada otišli sa južne tribine. Osnovali su novu frakciju navijača pod imenom “Partizanovci” i utakmice posmatrali sa istočne tribine. Tada je i Belivuk preimenovao naziv svoje grupe “Janjičari” u “Principi”. Od tada kreće pakao za mog muža i našu porodicu – objašnjava ona.
Krajem maja 2018. “Principi” su napravili sačekušu za “Partizanovce” na naplatnoj rampi “Nais” na autoputu, a Goranu je tada bila razbijena glava i slomljene su mu obe ruke. Usledilo je podmetanje lokatora pod automobil, ali i pretnje telefonom i na društvenim mrežama, dobacivanja… Na dan Goksijevog nestanka, priča Jelena, ništa nije slutilo na zlo. Goran je već bio rezervisao letovanje i spremali su se za put.
– Na dan nestanka, 3. avgusta 2020, bili smo na ručku kod mojih roditelja. U jednom trenutku mi je rekao da mora da se vidi sa nekim i možda mi prvi put u životu nije rekao s kim ide da se nađe. Odvezla sam ga zajedno s decom do Višegradske ulice oko 16.30. Dogovorili smo se da odvedem decu na plivanje, a da će on doći kući taksijem ili će ga neko dovesti kolima. Tom prilikom je namerno ili slučajno, nisam sigurna, ostavio telefon u našim kolima – objašnjava ona.
Veljko Belivuk, Marko Miljković, Goran Veličković Goksi
FOTO: KURIR, DADO ĐILAS, ZORANA JEVTIĆ
Iste večeri, pošto se Goran nije vratio kući, Jelena je pozvala prijatelja i zamolila ga da pita Gorana na zaštićenoj aplikaciji Skaj gde je i zašto ga nema.
– Neko je sa Goranovog Skaja odgovorio: “Čekam.” Nekoliko sati kasnije drug je ponovo poslao Goranu poruku na Skaj, i dobio je odgovor: “U gužvi sam.” Celu noć nisam oka sklopila… Narednog jutra drug je ponovo pisao Goranu, a odgovor je bio: “Spavam. Javiću se”, a malo posle toga: “Doći ću kući oko 17 časova.” Pošto se ni tada nije pojavio kući, prijatelj je ponovo pisao Goranu i tada je dobio odgovor: “Nabavi pištolj i ubij Isaka. On me je namestio” – rekla je Jelena.
Goksijeva supruga i njen drug su tada već bili sigurni da im neko drugi šalje poruke umesto Gorana, pa su ga upitali: “Šta sam ti kupio za rođendan”, a dobili su odgovor: “Nemoj da me smaraš, uradi šta sam ti rekao.” Kad su ponovili pitanje za rođendanski poklon, stigao je odgovor: “Ma dobićeš ti paket ispod kola.”
– Šokirala sam se i iste večeri prijavila Goranov nestanak – kaže Jelena.
– Naš sin je tada bio još beba, ćerkica isto mala, bila sam preplašena. Nisam znala šta od koga mogu da očekujem. Sanjala sam Gorana svake večeri. Početkom februara 2021. iz medija sam saznala da su ovi zlikovci (Belivuk i ostali, prim. aut.) pohapšeni i da se sumnja da su oni ubili Gorana i samleli ga u Ritopeku – priča ona i dodaje da je ubrzo stigao poziv iz Tužilaštva za organizovani kriminal kako bi prepoznala muževljevo telo:
– One slike iskasapljenog tela… Bila sam užasnuta, taj dan nikad neću zaboraviti… Teško mi je da pričam o tome. Imam dvoje male dece sa Goranom, a tako je završio… Ni sanjala nisam… Nije bio ‘škaljarac’
Goksijeva supruga ističe i da njen muž nije imao nikakve veze sa “škaljarskim klanom”, sa kojim su Belivuk i njegova banda bili u krvavom ratu za račun “kavačkog klana”.
– Te priče da je Goran sarađivao sa “škaljarcima” obične su izmišljotine. Goran jeste bio trn u oku nekima, ali samo na tribini i isključivo zbog ljubavi prema Partizanu. Moj muž se bavio ugradnjom stolarije i bio je roštilj majstor, a ne nekakav mafijaš – napominje Jelena.
