Svi se dive Nenadu kako uspeva u tako teškim trenucima da ostane racionalan i čvrst.
“Pokušavam da budem racionalan, to mi uspeva tokom dana, onda vas stignu emocije. Muka”, ovim rečima je Nenad Periš počeo priču za sarajevsku televiziju “Face”.
Upitan kako se bori sa toliko informacija, od kojih su mnoge netačne, on kaže:
“Verovatno sam nekako stvorio odbrambeni mehanizam. Razgovaram sa MUP Srbije, njima apsolutno verujem. Ima i mnogo iskrenih novinara, profesionalaca, i njima iskreno zahvaljujem na svemu. Razumeju kako je čoveku koji traži svoje dete. Kao i u svemu, ljudi neka nisu promišljeni, pa bude i dezinformacija. To ničemu ne služi. Verujte, nikome ne zameram. Imam svoj problem i tome sam okrenut. Svako ima svoju čast”,prenosi Pink.
On se nada i veruje da će ova teška životna drama imati srećan kraj.
“Mislim da će me svi shvatiti kao roditelja, imati samo jednu stvar koja vam je važna. Mene će samo istina dovesti do sina. Ja i dalje verujem da će biti sve u redu. Dokle god me neka činjenica ne demantuje, živeću u toj nadi. Informacije stalno dolaze. Problem u istrazi je što policija mora da proverava svaku informaciju koja je često i dezinformacija. Verujte, policija radi vrlo stručno i pedantno. Ja sam laik, ali mogu im reći samo veliko hvala. Nikad neću moći da im zahvalim za sve što su uradili, i sa stručne i sa ljudske strane. Znate kako, sretnete se sa policajcem koji se nagledao svega i svačega, pa i sa novinarom, pa kad vidite čoveku suzu u oku, ne gubite nadu u ljudskost, niti u srećan kraj”, jedva je Nenad Periš izgovorio ove reči.
Upitan da li postoje “rupe” u celoj priči oko Matejevog nestanka da ga posebno muče, odgovara:
“Dve rupe su vrlo bitne. To je pre svega izlazak iz bara koji nije snimljen i koji će ostati u magli, jer ne znam da li se tu nešto dogodilo, a ja ne verujem da jeste. Druga je možda čak i važnija, to je spuštenja Mateja u prostor nalik terasi pored reke Save, što je ograđen prostor dužine 15-ak metara i širine desetak. Tu takođe nemamo snimak da vidimo da li je tu bilo još nekoga ili da li je Matej prešao tu ogradu, jer je tu koso i moguće je okliznuti se i pasti. Pitao sam inspektora da li je moguće na tom mestu izaći, a da kamere ne zabeleže, jer tu ima kamera, a dobio sam odgovor: ‘Da’. To su dve meni posebno bitne stvari, a treća mi je signal Matejevog mobilnog koji je lociran u blizini Ratnog ostrva. Znam da je policija zatražila od proizvođača iz Koreje da im dostavi sve podatke. Od Matejevog izlaska iz bara do tog signala prošlo je oko tri sata, a taj mobilni može dati signal jedino ako je na površini, zato mi je to vrlo bitan podatak”.
Kaže da je imao sastanak s policijom pre desetak dana i da će imati ponovo sledeće nedelje.
Nenad neprekidno razmišlja o tome zašto je Matej te večeri trčao i gde je išao.
“To sam razmišljao i još razmišljam. On je uvek nosio majice kratkih rukava ispod jakne, a zašto je trčao, zašto je zaustavio taksi… Subjektivan sam, ali to mi je ukazalo da je otišao negde, ali s namerom da se vrati u lokal. Što se taksija tiče, kad je video da su zadnja vrata zaključana i da ne može da uđe, pomakao se ka prednjim i pitao taksistu da li je slobodno, a kada mu je on odgovorio da nije, jer ima vožnju, Matej je nastavio dalje ponovo, kao što je i došao do taksija. Ja sam uveren da je on negde želeo da ide i da bi, da je ušao u taksi, rekao gde želi da ide. To nažalost sada ne znamo. Prošlo je 20 dana, znam da je dug period, ali dopustite mi da, dok me neko ne demantuje, ja verujem”.
Maji Sopti, drugarici koju je Matej zvao u noći nestanka, ne zamera ništa.
“S njom sam se sreo prvi put kada sam bio u policiji da dam DNK. Nemam ja šta da osuđujem tu mladu ženu. Ona je bila u velikom emotivnom šoku, plakala je ispred mene. U ovakvim situacijama najlakše je spekulisati i optuživati. Ja to nemam nameru da radim. Oni su bili dobri. Maju Soptu nemam za šta da prozivam. Pokazala je sažaljenje i žalost prema prijatelju. Ona je izložena prozivkama, mislim da to nije u redu. Stavite se u njenu ulogu. Na kraju krajeva, sama se javila policiji i došla da da izjavu. Znam je od pre, znam joj porodicu. Nažalost, nije uspela da mu se javi. Inače, želim da budem pozitivan. Najlakše je bacati blato na nekog. Mene samo zanima gde je Matej i da ga nađem”, rekao je Nenad Periš, pa dodao:
“Ovo je za mene preozbiljna situacija. Još uvek nisam svestan, sve mi izgleda kao košmar, živim za danas, molim Boga za sutra, da ga nađem. Imam porodicu, moram i na njih da pazim”.
Kada ga je voditelj upitao “Ko je Matej”, Nenad nije mogao da zadrži suze.
“Pitate oca koji traži sina, kakav mu je sin. To je momak kojim se ponosim, koji nikad nije pitao ‘tata, treba mi novac, treba mi ovo ili ono’. Ponosan je, želeo je sam da dođe do ciljeva. Završio je faukltet, radio je… Kao mlad čovek okrenut budućnosti. Sportista je, ima devojku. Svaki roditelj bi bio ponosan na takvog momka. Nadam se da ću ga zagrliti i da ćemo nastaviti gde smo stali. Ako dragi Bog drugačije odluči, prihvatiću sve i nosiću svoj krst”.
Na kraju, Nenad Periš je rekao:
“Ja sam čovek od 57 godina. Sve ono što mi kao roditelji sanjamo da on ostvari, ako toga ne bude, biće mi teško. Ako ima nešto drugo što je u životu zapisano, prihvatiću sve, ali biće mi teško”.
