Stanovnici Novog Sada, u Srbiji, sve češće imaju susrete sa životinjama kojima nije svojstvena urbana sredina kao mesto za život. Više puta je zabeleženo da u grad, pogotovo delove grada koji izlaze na Dunavu preko reke dođu divlje svinje, na određeno vreme, ali bi se reklo da se jedna životinjska vrsta koja ne pripada gradu počela odomaćivati između zgrada i bučnog saobraćaja, a to su lisice, javlja Anadolu Agency (AA).
Česti su izveštaji o susretima s ovim dugorepim sisarima iz porodice pasa, a fotoreporter AA imao je priliku da kroz objektiv zabeleži jedan takav susret s lisicom u novosadskom naselju Liman. Kako pričaju stanovnici ovog dela grada, ovakav susret nije neobičan, jer je više od godinu dana viđaju kako bezbrižno šeta između zgrada i po keju, a na nju su navikli i psi u tom delu grada, jer ne reaguju na svog repatog srodnika. Nije poznato da li se radi o jednoj ili više lisica.
Iako pojava lisice nije neobična za urbane sredine, pošto se procenjuje da samo u Londonu ima više od 10.000 jedinki, na ovim prostorima to ipak nije toliko uobičajeno, ali kako za AA navodi dr Olivera Bjelić Čabrilo, redovna profesorka Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, uništavanje njihovih prirodnih staništa dovodi lisice u grad, gde pokušavaju da pronađu hranu i sklonište.
“U Novom Sadu i njegovoj okolini smo svedoci besomučnog otimanja i uništavanja prirodnih površina koje su neophodne ne samo divljim vrstama nego i ljudima. Promena njihove namene dovodi do nestanka prirodnih staništa gde životinje nalaze hranu, zaklon, mesta za razmnožavanje. Pošto nemaju kud, lisice su primorane da sve to potraže i nalaze u gradovima“, ističe Bjelić Čabrilo.
Napominje da su se gradske ili urbane lisice prilagodile ishrani iz smeća ljudskog porekla, koje je postalo za njih lako dostupan izvor hrane.
“Takođe, u gradovima sa obiljem podruma, napuštenih objekata i prisustvom kanalizacione mreže, omogućen je život velikom broju pacova i miševa kojima se ove urbane lisice rado hrane. Na raspolaganju su im i gradski golubovi i druge ptice. Noćne šetnje među zgradama su normalne zato što one i jesu noćne životinje i tada upravo kreću u potragu za hranom. U svetu već odavno postoji kategorija urbane lisice. Grad sa najvećom populacijom ovih životinja smatra se London. Naravno, ne radi se o novoj vrsti lisice, već o jedinkama koje su bile primorane da uđu u gradove, tu su našle izvor hrane i sklonište, te su se prilagodile i ostale. Sada su već generacijama tu i postale su ovisne o čoveku“, objašnjava profesorka sa PMF-a.
Navodi da ljudi ovim noćnim sugrađanima ne prilaze, iako se lisice i same klone ljudi i kućnih ljubimaca.
“Iako nisu agresivne, ne treba ih dirati ni hraniti. Radi se o divljoj vrsti koja će se braniti ukoliko se oseti ugroženom. Lisice se hrane glodarima, osvedočenim rezervoarima raznih patogena, a i same su domaćini značajnog broja parazita koji se mogu preneti na kućne ljubimce, pa i čoveka u direktnom kontaktu i preko kontaminirane sredine. Izbegavanjem kontakta, ličnom higijenom, kao i brigom o zdravlju ljubimcima, opasnost se svodi na minimum“, zaključuje dr Olivera Bjelić Čabrilo.
