Srbija, Sjedinjene Američke Države, sve evropske metropole, ali i Indija, Vijetnam, afričke i latinoameričke zemlje, sa toplom dobrodošlicom uvek su spremne da u svojim bolnicama ugoste vodećeg svetskog stručnjaka u oblasti urologije dece i odraslih, rekonstruktivne hirurgije, ali i operacija promene pola, profesora doktora Miroslava Đorđevića. U razgovoru za Nova.rs, naš planetarno poznati specijalista, najavljuje najznačajniji projekat u svojoj 30 godina dugoj karijeri, bogatoj najvećim medicinskim dostignućima, u okviru kojeg će presaditi muški polni organ na žensko telo, a cilj mu je da u bliskoj budućnosti genitalna hirurgija dostigne tako visok nivo, da i transrodnoj ženi, osobi koja je rođena kao muškarac, omogući začeće deteta, piše Nova.rs
Kroz „ruke“ doktora Đorđevića prošlo je više hiljada pacijenata, ali uvek naglašava da je hirurgija kojom se bavi, pre svega usmerena na lečenje dece, rođene sa problemima vezanim za genitalije.
„Grana hirurgije kojom se bavim, bazira se na lečenju genitalija, odnosno vrlo osetljivim anatomskim strukturama, bilo ženskog, bilo muškog pola. Kroz moju karijeru sam od najranijih dana razvijao operativne tehnike i naučna dostignuća vezana za boljitak, pre svega u pogledu lečenja dece, koja se rode sa određenim problemima vezanim za genitalije, ali i odraslih kojima se tokom života pojave smetnje. Takođe, moja specijalnost je i neka vrsta pružanja pomoći jednoj velikoj populaciji – transrodnoj“, objašnjava prof. dr Đorđević, koji radi u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj.
Cilj kojem teži je, ističe, prebacivanje funkcionalnih genitalija sa muškog na ženski pol, i obrnuto.
“To je moja velika želja i sada najveći projekat na kojem radim sa kolegama. Podrazumeva konvertovanje, odnosno prebacivanje genitalija jednog pola na drugi, ali tako formiranih da budu funkcionalni i estetski prihvatljivi. Nažalost, još nismo došli do idealnog rešenja, kako bismo to mogli da izvedemo, a da zdravlje pacijenta ne bude ugroženo. U okviru tog projekta nalazimo načine kako da sačuvamo organe, koje inače prilikom operacije konverzije genitalija uklanjamo sa osobe koja menja pol i šaljemo ih na histopatologiju, a to je kao da ih bacamo u đubre. Te organe, koji su zdravi, želimo da iskoristimo i pomognemo ljudima koji su bez njih rođeni ili su ih izgubili tokom života. Takođe, mogu se iskoristiti i za operacije promene pola kod transrodnih osoba, kojima takvi organi predstavljaju idealno rešenje za ostvarivanje funkcije u daljem životu, u novom polu”, kaže doktor Đorđević, a trenutno je, ističe, u pregovorima za otvaranje centra za operacije promene pola i u Londonu.
Muškarac kojeg je profesor 2019. godine operisao i transplantirao mu jedan testis sa živog davaoca, nedavno je dobio dete.
“To je prvi slučaj u našoj zemlji da je čovek sa presađenim testisom dobio zdravo potomstvo. Dva brata, jednojajčana blizanca, došla su kod mene sa željom da jedan brat drugom daruje testis. Onaj koji je dobio testis, je u ranom detinjstvu ostao bez ovog organa zbog urođenih anomalija”, kaže dr Đorđević.
Plan, i najveći poduhvat našeg hirurga, biće transplantacija muškog polnog organa sa živog davaoca – na žensko telo.
“To činimo u sklopu naše borbe za bolji život svih transrodnih osoba. Razvili smo operativne tehnike, pripremamo proceduru, a problem je bioetički, odnosno kako te pacijente, koji bi eventualno dobili muški polni organ, staviti na tešku imunosupresivnu terapiju i ostaviti ih da žive sa mogućim rizicima po respiratorni sistem, jetru, bubrege, jer ne smemo da ugrozimo nečiji život”, naglašava naš sagovornik, a dodaje da njegov posao traži velika odricanja, toliko da mu godišnji odmor nikada ne traje duže od sedam dana u 12 meseci.
Za ovu intervenciju već se prijavilo više od 200 ljudi iz celog sveta.
“Oni bi svi pristali na operaciju, jer kažu da je ‘svaki čovek vlasnik svog života’, pa su spremni da potpišu saglasnost. Najveća im je želja da na svom telu konačno imaju genitalije o kojima maštaju od kada su se rodili. Nadam se da ćemo u nekom trenutku imati dve osobe, jednu koja prelazi u ženski i jednu koja prelazi u muški pol, i da ćemo ih toliko približiti u odnosu na njihove genetske karakteristike, da bi imunosupresivna terapija, koja je zaštita novog organa, bila na tom nivou da ne ugrožava njihovo zdravstveno stanje”, objašnjava profesor Đorđević, koji i u Mađarskoj ima licencu za rad, a u SAD, osim u Njujorku, radi i u Majamiju, Detroitu, San Francisku.
On naglašava da je jedan od glavnih ciljeva i presađivanje tkiva jajnika ili testisa na osobu kojoj to tkivo nedostaje, ali i fertilitet kod transrodne žene.
“To je zapravo uspostavljanje normalne hormonske funkcije. Želimo da pokažemo da je moguće transplantirati polne žlezde u transrodnu osobu, koja bi na taj način rešila svoj hormonski status bez primanja supstitucionalne terapije. Ukoliko muškarcu, koji je ostao bez muških karakteristika i organa, uradite spoljašnje genitalije i transplantirate matericu i jajnike, tako da je sve pokriveno bioetičkim zakonima, potpuno je moguće, i očekujem da će se to desiti, da transrodna žena, ne samo počne bez ustručavanja da oblači haljine, već da ima sve aspekte osobe, koja kao da je rođena sa genitalijama kojima teži. Takođe, da im se u nekom trenutku omogući fertilitet, tačnije pruži mogućnost da začnu i da u svom stomaku nose bebu, podjednako kao žene koje su rođene u ženskom polu”, kaže prof. dr Đorđević.
Moguće je i prekinuti proces promene pola, ukinuti terapiju.
“Dugo je smatrano da je nemoguće vratiti se na prethodni pol. Međutim u poslednjih 12 godina naši hirurzi su pokazali da je to ipak moguće. Naš ‘Beogradski centar’ imao je najviše takvih kandidata i na prvom je mestu u svetu, jer smo radili najviše operacija tog tipa do sada”, ponosno priča naš najbolji stručnjak za rekonstruktivnu hirurgiju.
Neophodno je preneti znanje i zadržati mlade ljude, hirurge u Srbiji.
“Trudim se da studente medicine naučim svemu što znam, na vreme, a ne da na trećoj godini studija počnu da uče nemački ili francuski, kako bi otišli iz zemlje. Ukoliko naš podmladak nestaje i ostanemo bez kvalitetnih doktora koji će nastaviti trend dobre srpske medicine, izgubićemo jednu disciplinu, a zemlja bez medicine, nauke i kulture samu sebe gasi i nestaje sa teritorije. Imao sam brojne ponude da odem iz Srbije. Iz Amerike su me zvali da da radim samo kod njih. Ipak, vezan sam za ovu sredinu, za našu zemlju. Ovde su moji koreni, osećam moralnu, i ličnu obavezu, prema onima koji su me učili i vaspitali da ostanem ovde. Osećam se potrebnim u Srbiji, da kroz mlade generacije ostavim ovde sve što mogu iz mog iskustva i znanja, kako bi ovo što radim moglo da nastavi da živi i dalje i da postiže i bolje rezultate nego do sada”, uz osmeh, za kraj razgovora, zaključuje profesor Đorđević.
Dečak sa dva penisa
Najteža operacija koju pamti doktor Đorđević, bila je na dečaku starom godinu dana, koji je rođen sa dva penisa.
“Bila su udaljena jedan od drugog skoro 10 santimetara, na različitim delovima karličnih kostiju. Mama ga je dovela kod mene kada je imao oko godinu dana. Najlogičnije je tada bilo da pokušamo da spasimo makar jedan penis i postavimo ga tamo gde mu je mesto. Operacija je trajala 11 sati, a nismo mogli da garantujemo da ćemo uspeti. Ipak, uspeli smo da mobilišemo oba penisa, da ih spojimo u srednjoj liniji, tamo gde anatomski pripadaju. Danas taj momak ima 21. godinu i potpuno je zdrav mladić”, priča prof. dr Đorđević.
Položaj transrodnih osoba menja se na bolje
Sve je više pacijenata koji se javljaju zbog operacije promene pola, a da su tek navršili 18 godina.
“Ima mnogo mladih pacijenata koji su tek nedavno postali punoletni. Moj način komunikacije sa transrodnom populacijom je nepromenjen od kako sam se zainteresovao za ovu vrstu medicine pre 30 godina. Na osnovu iskustva mogu da kažem da se situacija drastično promenila na bolje. U našoj zemlji i u svetu, oni sada žive neuporedivo bolje u odnosu na period od pre 10 ili 20 godina. Danas slobodno dolaze na operacije. Ipak, hirurškoj konverziji genitalija, prethodi proces praćenja od strane psihologa i psihijatara. Potom pacijent koristi hormonsku terapiju pola kojem teži i tek nakon dve do tri godine stalnog praćenja, kada smo sigurni da je transrodnost njihov glavni problem, prelazimo na hiruršku intervenciju”, objašnjava prof. dr Đorđević.
