Savjet Evropske unije najavio je prošle sedmice da samit “predstavlja priliku da se ponovo potvrdi ključni značaj strateškog partnerstva EU i Zapadnog Balkana, regiona s jasnom evropskom perspektivom”. U deklaraciji koja bi trebalo da bude usvojena na kraju samita naglašava se riješenost da Zapadni Balkan krene ka članstvu u Uniji, a ne samo uobičajena “evropska perspektiva”, navode evropske diplomate u Briselu.
Lideri EU i Zapadnog Balkana razgovaraće o “saradnji u suočavanju sa zajedničkim izazovima koji proističu iz ruske agresije protiv Ukrajine”, razmotriće negativne posljedice rata na energetsku i bezbjednost u hrani na Zapadnom Balkanu, a na agendi će biti i intenziviranje političkog angažovanja, s posebnim fokusom na mlade.
Diplomate u Briselu ukazuju da se u pripremljenoj deklaraciji podvlači da je usaglašavanje zapadnobalkanskih partnera sa spoljnom i bezbjednosnom politikom Evropske unije, uključujući uvođenje sankcija Rusiji, sada još važnije, u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu.
Domaćin samita, premijer Albanije Edi Rama, rekao je jučer da samit demonstrira pojačan geostrateški interes EU na Zapadnom Balkanu tokom ruskog rata protiv Ukrajine, i ukazao da Unija naročito mora da radi “blisko sa Srbijom” koja se još nije pridružila sankcijama protiv Moskve.
Učesnici samita će diskutovati i o koordinisanim akcijama u oblasti bezbjednosti i odbrane, uključujući borbu protiv manipulacije informacijama, i o saradnji u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala. Jedna od tema skupa biće i upravljanje migracijama i usklađivanje sa viznom politikom EU, s obzirom da je protekle godine znatno povećan broj migranata na zapadnobalkanskoj ruti.
Dan uoči samita, Evropska komisija je predložila Akcioni plan za saradnju sa Zapadnim Balkanom na rješavanju zajedničkih izazova na planu ilegalnih migracija.
Akcioni plan za Zapadni Balkan identifikuje 20 operativnih mjera oko pet stubova, jačanja upravljanja granicom duž migrantskih ruta, brze procedure za azil i podrške kapacitetima za prijem, borbe protiv krijumčarenja migranata, unapređenja saradnje oko readmisije i povratka i postizanja usklađenosti vizne politike.
Na samitu će ipak učestvovati i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je jučer rekao da bi država u slučaju njegovog izostanka sa skupa pretrpila “veliku štetu”.
Vučić je prošle sedmice rekao da neće ići u Tiranu, u znak protesta zbog reakcije EU na imenovanje Nenada Rašića za ministra u Vladi Kosova.
On je kazao da će u Tirani “biti mnogo dobrih stvari za građane” po pitanju rominga, budžetske pomoći EU od 165 miliona eura za energetiku i drugo, ali je dodao da će mu “biti teško ako bude opet morao da sluša priču o dvije strane” u vezi sa kosovskim pitanjem.
Današnji samit će biti prvi takav skup koji će biti održan u nekoj zemlji Zapadnog Balkana.
Prethodni samit EU-Zapadni Balkan, održan u junu u Briselu, završen je bez konkretnih rezultata i nezadovoljstvom zapadnobalkanskih lidera jer nije donesena odluka ni o početku pristupnih pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom, ni o viznoj liberalizaciji za Kosovo ni o davanju statusa kandidata Bosni i Hercegovini.
Mjesec dana kasnije, 19. jula, Evropska unija je formalno otvorila pregovore o pristupanju sa Skopljem i Tiranom. Ambasadori država članica EU su 30. novembra odobrili ukidanje viznog režima za Kosovo najkasnije od 1. januara 2024. godine. Najavljeno je i da bi Evropski savjet 15. decembra mogao da dodijeli BiH status kandidata za članstvo u EU.
Lideri EU i Zapadnog Balkana posljednji put su se sastali 3. novembra u Njemačkoj, u okviru Berlinskog procesa, kada su potpisali tri sporazuma, čiji je cilj regionalno povezivanje i veća mobilnost građana regiona, piše Federalna.
