U njemu je bio čak sedam puta, ali uvek u prolazu. Uvek je to bilo usput, na putu ka Užicu. Istoričari smatraju da je krivac tome činjenica da ga je Broz do kraja života doživljavao kao blizak Ravnogorskom pokretu.
U njegovim očima Čačani su uvek bili, tvrde istoričari, četnici. Valjda zbog svoje blizine Ravnoj Gori i pesme “Na planini, na Jelici”. S druge strane, prema izveštajima policije Kraljevine Jugoslavije iz 1940. godine, Čačak je bio ocenjivan kao ozloglašeno “komunističko leglo”.
Tito je ipak imao drugačiju percepciju ovog mesta dok stariji Čačani još pričaju da su svaki put pre dolaska predsednika SFRJ ljudi tretirani kao protivnici režima uvek preventivno stavljani u pritvor i po sedam dana ranije. Kako navode, ovo se radilo preventivno.
Istoričari navode da doživotnom predsedniku Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije mišljenje o Čačku nije mogla da promeni ni činjenica da su ga na ulici dočekivali razdragani ljudi, koji su se radovali njegovom dolasku, a koji nikad nije bio planski. Tito nikad nije imao želju da poseti ovaj grad. Jednostavno, Čačak je zaobilazio u širokom luku, piše Mondo.
Etiketu buntovničkog grada i mesta za izbegavanje zapečatila je situacija kada je za vreme druge posete Tita Čačku, baš tokom njegovog govora, verovali ili ne, nestalo struje!
