Kao ekonomista po struci, trenutno se bavi online prodajom, a iza njega je vrlo zanimljiva životna priča. Ali, trenutno mu je glavni cilj da se vrati životu punim plućima, najveću snagu i motiv mu daje sin.
Šapčanin se kao tinejdžer aktivno bavio sportom, obožavao je atletiku i bio je prvi u skoku u dalj u svom gradu tokom osnovne škole. Međutim, jedna povreda mijenja sve. Naime, otišao je sa društvom tokom ljeta na rijeku i skočio je u vodu, ne sluteći da će udariti u – šporet!
– Tom prilikom sam zadobio tešku povredu stomaka i tetiva. Tri mjeseca sam bio zakovan za krevet. Tada mi je je težina munjevito porasla sa 60 na 100 kilograma. Ali, i dalje sam bio u dobroj formi zbog visine – započinje Milan priču sa “Stil”.
Nakon oporavka se više nije vraćao profesionalnom bavljenju sportom, ali je rekreativno često igrao košarku i stoni tenis. Od oca, koji je bio vlasnik vrlo uspješne firme za proizvodnju metalnih čepova i jedan od najimućnijih ljudi u mačvanskom okrugu, naslijedio je preduzetnički duh.
– Otac me nikada nije razmazio. Od malih nogu morao sam sve da zaslužim. Svako ljetovanje sam zaradio radeći treću smjenu u firmi. Čak i za vrijeme bombardovanja sam zajedno sa svim ostalim radnicima obavljao posao – opisuje Novaković.
Poslije završene srednje ekonomske škole, gde su ga pratili razni nestašluci, odlučio je da krene očevim stopama i pokreće sopstveni biznis – otvara kafić. Pauzirao je godinu i razradio posao, a onda je otišao u Beograd na fakultet. I za vrijeme studija je imao razne poslovne ideje, prodaja ga je oduvijek zanimala, te je u jednom momentu zatvorio kafić i otvorio diskont pića.
– Na trećoj godini fakulteta sam odlučio da se oženim sa dugogodišnjom djevojkom koju sam upoznao baš u mom kafiću. Pred svadbu sam uspio da smršam 40 kilograma. Vratio sam se u Šabac, ubrzo smo dobili i dijete. Ali, tada su krenuli i ozbiljni problemi – priznaje Milan.
Otac mu završava iza rešetaka zbog neosnovanih optužbi da je utaijo porez i provodi u istrazi više od dve godine.
– Tata je osnovao firmu i počeo je iz jedne podruma. Uz mamu je razradio ceo posao. Nije hteo da uortači sa tadašnjim sistemom i zato je moja porodica prošla golgotu. Skoro sve nam je oduzeto, njemu nije čak bilo dopušteno da se brani sa slobode. Morao sam i kod zelenaša da se zadužim kako bih platio advokate. U tom periodu sam se povukao u sebe i strašno se ugojio. Vratio sam sve što sam bio skinuo, možda i više. Stres je bio neopisiv, a na kraju je pušten bez ikakve presude – objašnjava.
Mada, tu nije bio kraj nedaćama. Morao je da rasproda sve što je imao da bi isplatio dugove. Pokušavao je i dva puta da ode u Beč da pronađe posao, nije išlo. Tada odlučuje da ode u Beograd i počne od nule, kako bi za svoju suprugu i sina stvorio bolji život.
Radio je po 16 sati dnevno dostavu hrane, da bi kroz par meseci postao menadžer pet lokala, stabilizovao se i dobio dobru platu. Međutim, žena nije pristala tada da pređe u Beograd, jer prema Milanovim rečima nije verovala u njega. Ubrzo su se razveli, a danas u fenomenalnim odnosima i zajedno brinu o detetu.
Novaković potom otvara svoj lokal 2013. godine u Beogradu ” Tortilje i vafl” u koji je uložio sve što je imao. Ubrzo je to postalo jedno od omiljenih mesta u gradu, gde su neretko i poznati naručivali hranu.
– To je bio moj san, dao sam sve od sebe da uspe. Recept za testo smo mesec dana pravili, da bi bilo najbolje. Posao je krenuo naglo da raste, a ja nisam mogao da postignem sve, jer sam bio sam. Počele su da nam stižu žalbe klijenata da im dostavljači donose hladne tortilje, da dugo čekaju, da nije više tako ukusno, a ja to nisam mogao da podnesem. Samo sam jedan dan stavio ključ u bravu i zatvorio 2016. godine – kaže Milan.
Zatvara se u stan i potpuno povlači u sebe. Celo društvo je odbacio, čak i najmilije, ni sa kim se ne nije viđao. A za kratko vreme je nabacio još tridesetak kilograma. Kada je video da mu je zdravlje ozbiljno narušeno, vratio se u Šabac i posvetio sebi. Otišao je na preglede, promenio način ishrane, i kilogrami su krenuli da padaju. Za pet meseci je uspeo da skine oko 35 kg.
Počinje da se bavi online trgovinom, a za kompijuterom je bio gotovo dve trećine dana. Biznis je odlično razvio, ali nije postao svestan da je prešao cifru od 200 kg na vagi!
– Pre više od četiri godine sam počeo time da se bavim. Odlično od toga zarađujem, ali mi je velika želja da ponovo otvorim svoj lokal. Sate sam provodio u sobi za laptopom i telefonom. A jeo sam sve nezdravo. Kada sam prešao “magičnu” cifru 200, krenuo je sunovrat. Za šest meseci sam se ugojio 100 kg – priznaje Milan.
Prešao je u Gornji Milanovac, kako bi bio bliži sinu, jer je mogao da radi iz bilo kog mesta. Prvo otrežnjenje mu je bilo kada nije mogao da isprati dete u svim aktivnostima. Okreće novi list i odlazi na Čigotu – tamo je vaga izmerila njegovu težinu od 307 kg!
Mislio sam da nemam više od 220 kilograma, kada sam video cifru, nisam mogao da dođem sebi od šoka. Tamo sam proveo oko 6 meseci, ali sa prekidima zbog korone. Svaki put kada bi bio pušten kući, ugojio bi se oko 15 kilograma. Izašao sam sa 232 kg. Tokom perioda korone bio sam kod oca u vikednici u selu i za godinu dana sam sve vratio i još dodao – kroz uzdah se priseća.
Dnevno je unosio oko 13. 000 kalorija! Doručkovao je oko 16h, ručao oko 20h, a večerao u ponoć. Obroci hrane su bili toliko veliki da je žvakao žvaku, kako bi što brže svario, da bi mogao još da jede. Na primer, samo jedan njegov obrok izgledao je ovako – pica, roštilj, gazirani sok, veliki pomfri, slatke palačine.
Na Čigoti upoznaje čoveka koji mu je doslovno, kako naglašava, spasao život, jer mu je pružio neverovatnu podršku i pomoć da ponovo krene u borbu sa kilogramima.
– Velikog gospodina Gorana sam tamo upoznao. A zapao sam mu za oko zbog načina na koji sam obavljao svoj posao dok sam bio na Čigoti. Odmah smo se sprijateljili i razgovarali o saradnjama. Posle dužeg vremena me je video i nije mogao da veruje da sam deblji nego sto sam bio kada me je upoznao. Svu pomoć mi je pružio da ponovo krenem da mršavim, čak mi je dao i svoj stan u Beogradu da stanujem – kaže Novaković.
Milan je tada prešao na režim ishrane od samo 1.500 kalorija dnevno, jeo je isključivo zdrave namirnice, počeo je da ide na plivanje, da šeta i uspeva da skine blizu 60 kg. Imao je cilj pred sobom – da dođe do cifre od 220 kg, kako bi mogao da ide na operaciju želuca.
U međuvremenu se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim problemima zbog kojih su mu jedva spasili bubrege. Nakon svega, u dogovoru sa prijateljem Goranom, odlazi opet kod oca na selo, kako bi malo izbegao gradsku gužvu i nastavlja da radi na sajtu koji im je bio potreban za posao.
– Stalno me je zvao da me pita kako napreduje skidanje kilaže, kada ću doći za Beograd. A ja sam tada opet počeo da se gojim i osećao sam veliku grižu savesti zbog tog čoveka. Nisam imao mere, počeo sam nekontrolisano da jedem i postao sam nikad deblji u životu – stigao sam do cifre od 312 kg na vagi. Sve to se izdešavalo pre pola godine. Samo sam ga pozvao i rekao da više ne znam šta ću da radim i da ubijam sam sebe. Odmah je došao – iskren je Milan.
Vratio se za Beograd i promenio život iz korena, a u glavi mu je sin kojem želi da bude dobar primer u svemu. Proteklih šest meseci je mnogo radio na sebi, vratio se dijeti, plivanju i šetnjama. Sada ima 244 kilograma i vrlo je blizu cilja, kako bi otišao na operaciju.
– Hrana mi je bila preča od života. Skoro pet godina nisam imao emotivnu vezu. Sve kontakte sa prijateljima sam prekinuo, jer nisam želeo da me gledaju ovakvog. Sedam godina nisam izašao u grad. Samoća je strašna, uništio sam najbolje godine života. Čovek u samoći gubi sebe. Svi koji se bore sa velikim viškom kilograma, nikako ne smeju da čekaju. Jer čim pređu “magičan” broj 200 – povratka nema. A ja se nadam da ću uskoro igrati basket sa sinom – zaključio je Milan.
