Ove mjere su preduzete kako bi se osiguralo da je dječak ubica potpuno izolovan, te da je omogućen neophodan prostor za psihološku analizu, piše Blic. Otuđenost od spoljnog sveta neophodna je i u kontekstu (ne)sagledavanja odjeka nezapamćenog zločina u javnosti, budući da se dječak ubica u nekoliko navrata interesovao kako je predstavljen u medijima, te izražavao uverenost da je “popularan”.
– Nema zahteve, nije pitao ni za roditelje. Njegova jedina interesovanja su kada izlazi i kakve su reakcije na njegov čin. Šta se događa napolju i on očekuje da je popularan. Njegova očekivanja su bukvalno da će se okupiti ispod njegovog prozora i skandirati mu – rekao je izvor, piše Blic.
Pod konstantnim nadzorom policije i ljekara
Policija i dalje sve vrijeme obezbeđuje dječaka ubicu kako ne bi povrijedio sebe ili nekog drugog. Izolovan je od ostalih pacijenata, a dozvoljen mu je kontakt samo sa medicinskim osobljem.
– Njegovo ponašanje do sada je bilo mirno. Nije pravio incidente u bolnici, ustanovi zatvorenog tipa, u kojoj je trenutno izolovan – kaže izvor.
Službeno s njim razgovaraju samo psihijatri i psiholozi, čija je svrha analiziranje strukture njegove ličnosti i psiholoških osobina. Cilj je da se duboko razume mentalni sklop dečaka ubice i pronađe motivacija iza njegovih zločinačkih postupaka. Dečaka ubicu čeka serija psiholoških testova i procena, koje uključuju različite metode analize ličnosti, kako bi stručnjaci mogli prodreti duboko u njegov um.
Stručnjaci razrešavaju misteriju njegovog uma
Stručnjaci se bave razotkrivanjem misterije njegovog uma koji je bio sposoban da isplanira i sprovede monstruozni zločin. U ovakvim slučajevima, mada je ovaj teško porediti sa bilo kojim drugim, u timu za opservaciju su najčešće tri stručnjaka. Izvor kaže da je praksa da se sprovodi cela baterija veštačenja i dodatne dijagnostike, kao što je, primera radi i laički rečeno, analiza strukture centralnog nervnog sistema putem skenera.
Ipak, pretpostavlja se da dečak ubica nema urođenih fizičkih anomalija. Kako se nezvanično saznaje dečak ubica ne pokazuje kajanje. Hladan je i smiren, nije tražio da kontaktira s bilo kim, niti se interesuje za roditelje.
Kakva je budućnost dječaka ubice?
Dječak ubica ne može ići u zatvor jer je masakr počinio sa samo 13 godina i smatra se da nije krivično odgovoran. Ipak, može mu biti izrečena medicinska mera lečenja u nekoj od specijalizovanih zdravstvenih institucija.
Javnost se pita da li je on sada slobodan i ima li država instrumenata da ga kazni na bilo kakav način. Stručnjaci poručuju da ima, ali da je proces dug, komplikovan i zahteva ozbiljnu lekarsku proveru. Poručuju da država sigurno neće dozvoliti da počinilac ponovi zločin.
Nikakav genije, kao što je navođeno. Moguće je da su mu zbog toga smetali ostali u odeljenju, jer je morao, primera radi, više truda da ulaže kako bi dostigao uspeh neke od svojih žrtvi, ili i da bi zadovoljio roditelje koji su od njega zahtevali besprekoran uspeh. Može se reći da su ga spartanski vaspitavali – kaže izvor.
Kao potencijalni izvor problema se navode i preveliki zahtevi ambicioznih roditelja, jer je pored obaveza u elitnoj školi išao i na brojne vannastavne aktivnosti. Govorio je strane jezike, išao u školu glume, muzičku školu, trenirao sportove, pobeđivao na gradskim takmičenjima, bio odlikaš.
Izostanak važne komponente ličnosti – superega
Stručnjaci čvrsto veruju da dečak ubica iz nekog razloga nema formiranu važnu komponentu ličnosti, takozvani superego. Kada dete ima pravilno razvijen superego, ono oseća krivicu ili anksioznost prilikom kršenja etičkih standarda postavljenih od svog superega i ima potrebu da se iskupi za učinjene greške. Kod dečaka ubice ništa od toga ne postoji.
Ne oseća krivicu i, štaviše, željno iščekuje trenutak kada će biti pušten sa klinike, a umislio je da to treba da se dogodi svakog trenutka. Ne dobija ni sedative jer je potpuno smiren. Nisu mu potrebni! Zbog svega navedenog, stručnjaci su izrazili veliku zabrinutost da postoji rizik ponavljanja dela.