Američki diplomata demantovao je navode pojedinih provladinih medija da Zapad kroz proteste protiv nasilja želi da destabilizuje Srbiju, a u intervjuu je prokomentarisao i najavu vlasti u Beogradu o vanrednim izborima.
Glas Amerike: Situacija na Kosovu i dalje nije rešena. Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijel Eskobar i specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak izneli su predloge Beogradu i Prištini – za deeskalaciju, nove izbore na kojima će učestvovati i Srbi i povratak dijalogu o normalizaciji. Kakav ste odgovor dobili od kosovskog premijera Aljbina Kurtija, da li je spreman da to prihvati?
Kristofer Hil: Mislim da imamo problem sa gospodinom Kurtijem, nije voljan da to prihvati. Čini mi se da imamo neke veoma suštinske probleme sa njim, da li možemo da računamo na njega kao partnera. Ali, ostaviću tu odluku našoj ambasadi u Prištini.
Glas Amerike: Rekao vam je da nije spreman na deeskalaciju, organizaciju novih izbora?
Hil: Deeskalacija je suštinska i mislim da smo imali uspeha u vezi sa tim pitanjem u proteklih par dana. Ima deeskalacije, svakako na srpskoj strani, a očekivanje od EU i SAD je da Kosovo napravi korak u tom smeru. Jako je važno da se specijalna policija povuče iz opštinskih zgrada. Takođe, gradonačelnici treba da napuste opštinske zgrade i to treba da se desi u nekom trenutku. I treće, malo teže pitanje, jeste da li možete da imate nove izbore. Sa srpske strane je jasno rečeno da je važno formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), što je i dalje problem za gospodina Kurtija. Jer svi ostali shvataju da je to neophodno.
Glas Amerike: Gospodin Eskobar je rekao da bi Srbi trebalo da učestvuju na lokalnim izborima bez preduslova. Pomenuli ste ZSO, verujete li da će Srbi učestvovati na izborima ako ne bude oformljena?
Hil: Ne bih da ulazim u detalje pregovora, ali mislim da su Srbi zabrinuti oko toga da učestvuju na lokalnim izborima koji se odvijaju pod istim okolnostima kao i prethodni – koje su bojkotovali. Mislim da su potrebne neke promene, ne bih da govorim o tome koliko daleko treba da idu i kako će se postići. Znam da će biti mnogo razgovora sa srpskom zajednicom na Kosovu u vezi sa tim kako da se krene napred. Moramo da imamo u vidu da je cilj ovih izbora da oni koji su izabrani služe zajednici na severu Kosova, koja je većinski srpska.
“Ne sećam se tako dubokih podela između Prištine i Vašingtona”
Glas Amerike: Šta bi bile posledice za obe strane ako ne ispune zahteve? Juronjuz u Albaniji je izvestio o mogućim sankcijama Kosovu – da premijer i ministar unutrašnjih poslova budu označeni kao „persona non grata“ i da se zamrznu evropski i američki fondovi za Kosovo. Da li je to tačno?
Hil: Ne znam da li je to bazirano na činjenicama, moraćete da vidite koji su njihovi izvori. Nisam u poziciji da komentarišem te navode.
Glas Amerike: A za koje sankcije Vi znate?
Hil: Na primer, kada je visokorangirani američki general posetio Srbiju, rekli smo Kosovu da nećemo realizovati vojnu vežbu koju smo planirali…
Glas Amerike: Ali, Kurti ni onda nije učinio korak napred?
Hil: Moram da kažem, i izvinjavam se na izrazu, da je to proces. I neće se desiti u jednom trenutku, već u nekom periodu. Ali, mislim da je gospodin Kurti kompletno informisan od strane našeg ambasadora u Prištini, gospodina Lajčaka i gospodina Eskobara, da će morati da napravi neke promene ako želi da računa na nas kao prijatelja i partnera. Ne sećam se da sam ikada video tako duboke podele u odnosima Prištine i Vašingtona.
Glas Amerike: Šta očekujete od gospodina Vučića u ovom procesu? I šta bi bile posledice ako se ne ispuni očekivano?
Hil: Mi računamo na njega kao dobrog partnera, on i njegova vlada su dobri partneri u ovom procesu. I nadamo se da će se tako nastaviti. Voleli bismo da on uradi šta može na deeskalaciji situacije i vidimo da se to već implementira. To je veoma pozitivno. Bio sam prisutan na razgovorima (sa Eskobarom, Vučićem i Lajčakom, prim. nov) pre neko veče, i mogu vam reći da su išli dalje od trenutne krize na Kosovu. Mislim da postoji razumevanje sa vlastima u Srbiji kako da idemo napred, da radimo stvari zajedno, nadam se da će i narod u Srbiji shvatiti da želimo mnogo više da sarađujemo politički, ekonomski, u domenu bezbednosti – zato je ovde bio i general Hokinson (šef Biroa Nacionalne garde SAD, prim. nov). Veoma smo zainteresovani da unapredimo odnose sa Srbijom – barem onoliko koliko su za to zainteresovani narod i vlast u Srbiji. Osećamo da nam Srbija postaje sve bolji i bolji partner.
Glas Amerike: Postoji li jedinstvo unutar Kvinte u vezi sa stavom kosovskog premijera? Videli smo da su SAD bile veoma konkretne u smislu posledica, ali drugi to nisu ispratili.
Hil: Da budem jasan: ne želim da govorim o različitim medijskim navodima. Mi smo rekli da će Kosovo trpeti posledice u odnosima sa nama, to je veoma snažna poruka. Mislim da postoji jedinstvo unutar Kvinte. A da li postoji neki problem kako zemlje Kvinte reaguju, to ćete morati da pitate članice Kvinte. Ali, mislim da postoji stav da nešto mora da se uradi i da postoji zabrinutost u vezi sa tim kako Priština postupa, i mislim da tu zabrinutost dele sve zemlje članice Kvinte.
Glas Amerike: Jedna od varnica za krizu na Kosovu bili su i lokalni izbori. Izlaznost je bila ekstremno niska, oko 3,5 odsto. Ali, Zapad nije osporio rezultate tih izbora. Kada gledate unazad, da li Vam se to čini kao pogrešna odluka?
Hil: Znate, moraćete da pitate druge ljude da li je to bila pogrešna odluka. Ja svakako imam svoje mišljenje o izborima i dozvolite mi da na ovo pitanje odgovorim više kao analitičar, nego kao ambasador. Mislim da su neki ljudi očekivali da će izlaznost biti niska, ali da nisu očekivali da će biti samo 3,75 odsto. I mislim da je vrlo brzo postalo očigledno, rekao bih svima, da sa takvom izlaznošću nemate osnov da nastavite dalje. Jasno je da su ti podaci zabrinuli mnoge, ja sam svakako jedan od njih.
Glas Amerike: Čini se evropski predlog o normalizaciji odnosa, aneks o implementaciji iz Ohrida nisu doneli mnogo napretka, napetosti na terenu su iste, ako ne i veće. Smatrate li ove dogovore neuspelim, da li možda postoji potreba da se nađe neki novi pristup?
Hil: Moje mišljenje je, i to želim da naglasim jer nisam pregovarač, da se svi elementi sporazuma koji treba da budu na stolu, tu i nalaze. Srbija traži formiranje ZSO, i to je važno, jer iz činjenice da nema ZSO – proizilazi nedostatak poverenja u međunarodnu zajednicu. I to je veliko pitanje za kredibilitet svih. Srbija treba da prizna kosovska dokumenta i da ne stoji na putu Kosova ka međunarodnim organizacijama… Jasno mi je da može da se kaže da ne funkcioniše, ali odustajanje nije opcija. I moram da kažem još jednu stvar: ono što sam video u drugim pregovorima, a ovde ne, jeste dobar ton razgovora. U slučaju dijaloga Beograda i Prištine, pokušavate da pomerite stvari na drugi nivo u odnosu na onaj na kojem su sada, ali mislim da oštra retorika šteti procesu.
“Protesti protiv nasilja, ali i političke kulture, netolerancije”
Glas Amerike: Predsednik Vučić je najavio vanredne izbore koji bi mogli da se dese do kraja godine. Kako će Zapad na to gledati u kontekstu usporavanja rešavanja procesa u vezi sa Kosovom?
Hil: Mislim da Srbija treba sama da rešava svoje političke probleme. Šta god da se odluči o izborima, nemam sumnje da će Srbija moći istovremeno da radi i na pitanju Kosova i drugim pitanjima. Vlade su obično u stanju da se istovremeno bave sa nekoliko stvari i to očekujemo od Srbije.
Glas Amerike: Situacija u Srbiji je veoma turbulentna otkako su se desila dva masovna ubistva početkom maja. Dešavaju se masovni protesti, opozicija optužuje vlast da je odgovorna za atmosferu nasilja. Kako Vi vidite aktuelna dešavanja?
Hil: Ja ne glasam ovde, niti učestvujem u politici, samo posmatram i imam određeno mišljenje, ali nije moje da učestvujem. Mislim da svi koji učestvuju u ovom procesu, bilo da su za vlast ili protiv nje, treba da imaju u vidu kuda sve ovo vodi. Moj generalni komentar je da su na proteste protiv nasilja, koji su počeli zbog ove užasne tragedije u školi u centru Beograda, ljudi izašli da kažu da tako nešto nije prihvatljivo u ovom društvu. Mi u SAD, nažalost, imamo mnogo takvog nasilja. Moj utisak, kao stranog posmatrača, jeste da su uzroci dublji od nasilja u školi, mislim da su mnogi ljudi uznemireni zbog političke kulture u ovoj zemlji, da ih brine to što politički akteri ne mogu da sednu zajedno za sto i civilizovano razgovaraju. Kada govorimo o nasilju, oružano nasilje u dva masakra, to je svakako uzrok, ali mislim da ljudi ovde govore i o verbalnom nasilju, netoleranciji. Kako će se sve to završiti, da li će biti novih izbora, na Srbima je da odluče.
Glas Amerike: Pojedini provladini mediji plasiraju priču da Zapad želi da destabilizuje Srbiju kroz proteste. Šta kažete na to?
Hil: Pošto će ovo gledati cele porodice, ne želim da koristim baš oštre reči, ali zaista to je pogrešno. Ne, Zapad ne destabilizuje Srbiju, nije ni u čijem interesu da to radi.
Glas Amerike: Neki kažu da Zapad ustvari podržava “stabilokratiju” i žmuri na različita kršenja sloboda u Srbiji, eroziju demokratije, korupciju, kako bi podržao Vučića da reši pitanje Kosova?
Hil: Mislim da to nije tačno. Kada posmatramo Kosovo, ne vidimo odnose Beograda i Prištne kao najvažnije na svetu, već gledamo kako da stvorimo okolnosti u kojima Srbija može da napreduje i postane punopravan partner u evro-atlantskim strukturama. I onda vidimo problem Kosova kao nešto što to usporava. Srbija će imati mnogo partnera u budućnosti, već ih ima i u regionu, i verovatno će ubuduće imati i Kosovo, Albaniju kao partnere. Mislim da ima mnogo ljudi u EU koji žele da vide Srbiju kao člana, iako mnogi ovde ne misle tako. Žele Srbiju, ali ne i njene probleme. Ako ste član kluba, želite članove, ali ne njihove probleme.
Glas Amerike: Očekujete li od gospodina Vučića da prizna nezavisnost Kosova?
Hil: Mislim da je spreman da uradi ono što je rekao – da postigne normalizaciju i to je veoma važno. I to prethodi svim budućim fazama saradnje. Hajde da krenemo redom, da probamo da realizujemo ZSO, priznavanje kosovskih dokumenata. To je važno u ovom trenutku, prenosi VoA.
